Nova Evropa

нас, по узору на иностранство, разматала по свима дневниљ листовима и часописима сваке врсте, Познавање уметности 1 оцена уметничких дела — чини нам се — спада у најтеже U. најделикатније работе, ц ко тоће да створи себи суд о уметницима ц њиховим делима, а није сдм уметник, мора — рекли бисмо — поред урођеног смисла ч укуса за лепоту, обићи цео свет ш стећи големо искуство, да још увек, на крају жрајева, нађе да је овај живот одвшие кратак за оваки задатак, Па ипак, толики »стручни« ц нестручни критичари говоре U пали тако много ч тако олако о уметничким проблемима ч вредностима, о изложбама ( о сликама »под бројем тим “ тим«) ч о поједипим уметницима, као да нема налшта лакше од тога на свету. — Покушавамо, стога, дати три равна мишљења о истој ивложби »Прољетног Салона«, од три очигледно даровита млада ч0века, од којиг је најстаријему (г. Мицићу) двадесетитет, а најмлађему (a, Батушићу) осамнаест година, ч од којит ни= један још није био вањ домовине нити видео уметничкит дела ван по књигама. СО колико се неповерења мора примати оно што толики »критичари« говоре — не само по салонима џч ка= ванама, него, авај, и по листовима и часописима. — о уметности, кад већита њиг немају ни толико и не умеју тако да кажу, као ова три млада писца поводом једна иаложбе у Загребу! — M)

1. Девета изложба »Прољетног Салона«,

Удружење уметника, »Прољетнот Салона« саграђено је на олвише компромисној основици, тако да свака изложба слика имаде радова који збот својих и одвише лоших квалитета никако не би смели да буду изложени. И у овој су изложби нашле своје видљиво место неке слике — добрим делом рађене женском руком — које не само да. не значе ништа за уметност, нето често уносе дисхармонију, и кваре целокупни дојам изложбе. — Не би ништа сметало што су се на овој изложби састали разни смерови ликовне уметности последњих година; напротив, то би приказало њезин развој, и бацило унапред сен на даљу еволуцију у сутра, — кад би у изложбу ушло најбоље што је досад у којем смеру дано. Јер је добра академска слика увек више него лоша импресијонистичка, а добра импресијонистичка опет више од лоше експресијонистичке, и тако редом, кад већ морамо да се послужимо тим потпуно релативним појмовима и називима појединих новијих смерова сликарства, — Говорећи дакле колективно о последњој ивложби »Прољетнот Салона«, најпре нам ваља напоменути, да код каснијих изложаба треба препустити јигу апремнијим људима, тако да у »Прољетни Салон« не уђу радови који могу бити на штету његове уметничке репутације.

То би била прва напомена, пре констатације да је ово ипак најбоља изложба од свију које је досада приређивало ово наше уметничко удружење. У њој се, као у зрцалу, одразује сав уметни-

464