Nova Evropa

одакле да се брзо, лако, и довољно обавестимо., Најзад, предложио сам један начин како бисмо се у томе могли помоћи.

Мој предлог, као и многи други, није имао среће да се чује, дискутује и, макар донекле, оствари. Ми и даље не знамо ни о својим људима, ни о ономе чета има међу њима, па, ако хоћете, џи ван њих. Мењају се владе у Београду, Загребу, и ЈБубљани, свет чита имена нових њихових чланова, а Не зна ни ко су ти људи, ни шта су, ни шта су учили, ни шта су радили, ни где су досада били, ни јесу ли стари или млади. Изгледа као да су с неба пали. Последњих дана имали смо праву поплаву од нових имена људи на изборним листама посланика, о којима нити што знамо, нити имамо где да се обавестимо. А ипак, ти људи нису макар ко. Они ће нас сутра све представљати и радити на стварању наше будућности. Могао бих навести још пуно примера нашега узајамнота непознавања, али је овај, сад, после избора, зацело најмаркантнији.

Овакво незнање о себи може имати тешких последица. ЈЉуди се лотичније воле (или не воле), и правилније цене, кад се знају. Од колике је пак вредности међусобно познавање у нас, сад, кад имају да се свршавају солидарно толики заједнички послови и кад има да се врши солидно учвршћивање наше заједнице, не да се исказати, То је узрок што се. ево, опет враћам на свој стари предлог и понављам разлоге из њега,

Данашње наше незнање о себи самима није ништа чудновато и има своје логично оправдање. Уосталом, ни други народи нису себе упознали од један шут, нити каквим чудом. И они су морали своје упознавање развити и однеговати, Њима. међутим, то није било тако тешко извршити као. изгледа, нама. Они су били уједињени и слободни у свему, или у највећем, свом пространству. Међу њиховим деловима није сејан раздор. Међу њима је била неометана комуникација, слободно ошттење и неспречавани новинарски 4 књижевни промет, Само то било је већ довољно да се међу собом боље внаду, но ми. При свем том. и они су морали, да би се што интимније знали, учинити нешто и преко тота, да га тако назовем. природног упознавања. Они су морали створити и практичне књиге за то.

Јужне Словене међутим. није растављао само простор, већ и много јаче сметње. Ту су биле државне границе. насилно постављене међу њима и опрезно чуване; даље, туђинска управа и администрација. цензуре. забране. и друга, често врло одвратна, срел“ ства. којима се са системом и безобзирно ишло на то да се међу Јужним Словенима створи што ситнија. деоба. ла се посеје завала и ненавист, да (се створи антатонизам. да се омете комуникапија, спречи општење. уништи новинатски и књижевни промет. и Ла се распарчани лелови одрже у незвнању. или у што слабијем знању. једних о другима. Сад када су све границе међу нама пале. и све препоне уништене. сад нам ништа не смета да се међусобно уповнајемо, То би додуше дошло и само по себи. али и ми треба да

438