Nova Evropa

Руси. У високом горју, и с ону страну Кавказа, налазимо велики број разноврсних народа, који су често ограничени тек на поједине долине, и које ће бити веома, трудно организовати.

Ту имадемо прије свега индотерманске народе, који припадају иранској језичној скупини. Најбројнији су Јермени (1,200.000), који су растурени по губернијама ериванској (50%), и тифлиској (25%), а пи иначе по Кавкаву и уз Црно Море. Они су необично агилни и ваљани у послу, »капиталисте« и »Жидови Кавказа«, само што и ове и Грке, како се мисли, наткриљују. Глава њихове старе нацијоналне цркве, „КаћћонКиз“ свију Јермена, имаде своје сједиште од 1878 у Русији, у Ичмијаџину. — Надаље припадају иранској јевичној групи Тати (125.000), п Талашитца (око 50.000), у губернији Баку; Курди (око 100.000), који су, као Мухамеданци, са својим суплеменицима у Турској најжешћи непријатељи Јермена, и Осетиниц (око 70.000), у средњем високом горју. :

Надаље имаде група кавкаских народа, тако Грузини (Георгијци), у тифлиској губернији (око 400.000), Имеретијци пи Kypujuu (око 500.000) у Кутајсу, Мингрелијци у Кутајсу и Ласи у Батуму (око 220.000), Лезгшнии (око 600.000) у Дагестану, и читав низ мањих племена, који ће се јамачно ујединити у новој грузинској (теоргијској) држави. Нијесам начисту, што ће се догодити са осталим сићушним племенима, као што су Чеченци, Черкези, и Абтагијит. Сразмјерно много имаде на Кавказу Татара, напосе Адерdena (1,250.000), који би према. Флоринскоме имали да буду потомци селџучких Турака, а према Фр. Милеру и карти Хартовој, насупрот, ирански Турци. Надаље ваља споменути Ногајске Турке, поглавито у ставрополској губернији, онда Кумике, Османе, итд.

Као што је париско вијеће призналоЈерменску, чији је већи дио узет међутим од Турске, и Грузију (Георгију), признало је оно и самосталну државу Адербенџан, која би имала, да обухвата само Татаре што станују у јужном Кавказу. Тежак ће бити живот Јерменској, јер ће имати Турке и Татаре несамо као сусједе, Hero и унутар својих граница. Ниједан народ није ратом изгубио толико људи као Јермени, и то масакрима, па онда »интернирањима» у пустињама, гдје су дашто изгинули и ишчезли.. Број ових жртава износи наводно 1,200.000, тојест исто толико колико имаде Јермена у цијелој Русији,

На Кавказу и на Црноме Мору имаде и Грка (око 190:000). Поред тога вриједи споменути у подручју Црног Мора још и Румуне. на лијевој обали Дњестра, п бугарске колонисте (у цијелом око 200.000), који су се населили тек послије руско-турских ратова, понајвише тек у 19. стољећу. Занимљива је чињеница, да су се око половице 18. стољећа у јекатеринославску и херонешку губернију доселили многи Срби иг Угарске, којима су додијељене посебне територије, али су данас понајвећма ишчевли међу околним Малорусима, што је лако схватљиво со обзиром на велику блискост језика и исту

вјеру. 522