Nova Evropa

Рачуни штампарије, и остали трошкови око уређивања и администрације »Нове Европе« показали су нам, да смо цену листу ставили били испод цене коштања. Плаћања самој штампарији (88 слог. тисак, папир, и повез) износе за сваки поједини број, у оба. издања, до 22.000 круна. После 10. броја (2. децембра), рачун издавања, »Нове Европе« — бев трошкова уредништва — прешао је био 300.000 круна, док приходи нису досетли још ни 200.000. Шритом се наклада у 9500 примерака, без мало, цела растурује, тако да се према досадашњим искуствима, часописа у нас — може говорити о сасвим јединственом успеху »Нове Европе«, у погледу претплате m продаје листа. Изнели смо горње податке пред јавност, јер је иначе, у данашњим приликама, тешко дати јасну слику о оваким стварима, — а нама је нарочито стало до тога да је наши читаоци и пријатељи добију. Стало нам је до тога да сви знају — сад кад је сав изглед ту да ће лист успети —, да не желимо од нашег предузећа нарочитог профита, исто као што не желимо — и као што смо уверени да нико не жели — ни да подносимо нарочитих жртава, у материјалном погледу. У том смислу, и у том сразмеру, подитли смо и одредили цену листу за идућу годину.

Највише нам је жао, што смо принуђени прекинути издавање листа, за. неколико недеља. Али, ко је имао прилике да види и осети тешкоће око уређивања и организовања оваког или сличног посла у данашње време, тај ће лако разумети преку потребу овакогт интервала у нашем случају. Ако смо пи успели, досад, — не без муке — да сваки број изађе на време, не можемо се похвалити, да смо савладали и све потешкоће администрације. да би сваки претилатник. и читалап добио сваки броју одређен дан, уколико то до нас стоји. Морамо се постарати. да и управа »Нове Европе«, идуће године, функцијонише бесприкорно. Ово организовање тражи, у данашњим нашим приликама. особито код новог подузећа као што је наше. више времена и нарочит напор.

Молимо наше претплатнике, и све пријатеље »Нове Европе«, да ово уваже, пи да буду уверени да све чинимо само у интересу ствари п покрета. којем“ бисмо да оситурамо што већу сталност и што лешшу бутућност,

Уједињење и јединство.

То су два појма. Први значи, да се један број елемената веома приближио један другоме, али да су још непрестано један до, један поред. и један ув другога. Други значи, спајање тих елемената, и појаву једне нове формације.

Посматрана са тота гледишта, наша народна организација налави се још увек у првом стадију. После многих стремљења наших народних маса, после многих елементарних напора, и после једног великог рата, — сршско-хрватске и словеначке народне масе дошле

506