Nova Evropa

су, напокон, у једну организацију. Али. у тој организацији, масе су — од највиших интелектуалаца до најобичнијет човека из масе с још увек са својим накаламљеним специфичним особинама, Дуга је Бсторија радила на томе: неколико антиподних култура, неколико религија, неколико пенхологија, погледа на свет, државних схватања. погледа на јединство пи једну државу, неколико амблема, грбова, симбола, и застава. Неспоравума има, и није чудо; било би чудо да их нема. Има и кривих схватања, намерних и ненамерних, ин невезаности, и отуђења, и потцењивања, и подсмеха, понекад и мржње, Једни су ва ово, други за оно, трећи за нешто по средини, а четврти, на несрећу, ни за што, Једни пружају руку. други пружену руку одбацују, а трећи је и не пружају. На један исти предмет једни тледају бело, други црно, трећи сиво, четврти безбојно. Једни су Срби. други Србохрвати, трећи Хрвати, четврти Словенци, пети Југословени. Једни су за своје, и други, трећи и четврти су за своје посебне племенске и државне идеале, Једни иду од племена на државу, а други обратно. Једни су прво Орби, пли прво Хрвати, или прво Словенци, и иду прво у племе и чак у покрајину, а други су то исто само с разликом да иду правце у државу. Чак и Југословени који су најдаље отишли. иду помало и понекад у све то, И онп су Срби-Југословени, или Хрвати-Јутословени, или Словенци-Јутословени; најмање је Југословена који су само Југословени,

И све је то јасно као један пут један. Ми смо у прелазном добу Уједињења; то јест, ми смо један с другим, али не баш сасвим, већ поред по уз. Пре Немаца, било је Бавараца, Саксонаца, Пруса; пре Талијана, Ломбарђана, Млечана, Калабреза: пре Британаца, Енглеза, Бешнана, и Шкота; и чак пре Американаца, Вирџинијаца, Лујзијанаца, »северњака«., »јужњака«, торијеваца. И данас свих тих још по мало има. И ми не можемо постати Југословени од изласка до вахода сунца. Сваки је донео у заједницу своју главу и своју последњу душу: читав низ традиција, навика, погледа, релитија, слова, повеља, »књига инџијела«, и старих лаври. За једанавст стотина крвавих година свако је створио понешто, Срби, три велика господства; ко би то могао да им извуче, — и да ли је то уоште могуће, — Неманићеву Државу, Ђорђеву и Милошеву Револуцију и Државу, и нашу Епопеју под Краљем Петром, и све оне силне митове који с њима идуг Краљеви Томислав и Звонимир, Зрињски и Франкопани, за Хрвате, као и традиције са Госпосветског Поља, п 9 Краљу Матији, за Словенце, нису ствари које се заборављају. Тако исто, може неки лаки »нововерац« да тврди шта хоће о православљу, католицизму, и мухамеданству, али су они ту и виде се много јасније нето ли његова безверја. И, најзад, има ваљда нешто, због чета ма да је до неба лудо — постоје три књижевности, два више мање књижевна језика, и два писма! Сваки је донео нешто, и за то се сад грчевито, и кад је лудо и штетно, ухватио. А има нас од сваке руке. Као чупавци из кутије, сваки час искрсавају однекуд још и духови Пеште или Беча — у мерама које нису нимало опасне, али тек.ту су — ва доказ да процес уједињења, још није потпуно завр-

507