Nova Evropa

Што сад То питање намеће се само по себи, јер последице једне лоше конфесијоналне (муслиманске) политике биће ту. Та политика, сувише, није ни клерикална, јер се не заснива на уггојном верском систему, и јер се не заснива ни на ширем социјалноверском и културном програму, који би омогућио њеним следбеницима несметану животну експанзију, као што се то види код свих клерикалних странака, Она није ни класна. јер за собом води следб-нике посве опречних интереса; није ни идејна, јер осим своје конфесијоналности нема апсолутно идеје-водиље као једне више обухватне силе; па, напокон, та политика није ни нацијонална, јер не полази са израђених нацијоналних погледа на свет. Како, у коме смислу, мисли она дакле да просперира 2 Да издовољи у свом конструктивном раду све хетерогене елементе у себи, свих класа и свих идеја; Има ли вештине и снате за рад у том контломерату свега и свачега # Одтовора на ово не налазимо ни у њену програму, ни у досадањем раду. А ипак би та питања имало пре свега да повољно реши водство Јужнословенске Муслиманске Ортанизације, те а тако пред народом оправда смерове своје конфесијоналне политике уз коју су данас везали све муслиманске сталеже и њихов удес.

У постављању ових неодгоненутих питања, лако је видети и сву одтоворност која настаје за инспираторе оваке политике, за оне који су, вешто интригирајући, посејали у души народној семе незадовољства, да га тим лакше окупе на верској основици. Ко ће да том народу одговори, кад он буде мимоиђен у својим немогућим прохтевима : бег у питању аграра и сравмерној његовој отплати, тежак у снижавању дажбина и порева. радник у питању скупоће и · појефтињења 2 Одатле, из чисто социјалних узрока, порасло је народно незадовољство, одатле су га они дрпли и експлоатисали за своје намере, па им одатле настаје и схватљива морална одговорност. Кад им наш народ данас даје своје поверење, ни он сам не мисли да му је вера у опасности, премда се је тако агитовало. Његова одлука пада на ту страну само услед мишљења које му је по одтоју врло блиско, да ће, најме, у верској заједници бити понајбоље очуван њетов класно-материјални положај. Он их, потом, п не одабире да му бране веру. него да му олакшају тешке животне прилике. Ова, конфевијоналност имала би, вероватно, деломичног успеха, кад би стајала на једном одмереном сталешком интересу, као што је то случај код Муслиманске Тежачке Странке. Али чим једна странка своју делатност, без изравите начелне тенденције проширује на све класе, и то баш у време најжешћих класних сукоба, то значи да она није више хомогена целина, нити да може имати изгтледа на успех. Интерес тежака, радника, и једног велепоседника. не може се никад, па ни под плаштем вере, стопити, пи неко безусловно ваља да буде преварен. Тај неко досада је сваки пут био претежни део народа, нешто поради тога што се ране назадне изнемотлости не лече само вишом кабинетском“политиком. нето ситним просветним и социјалним радом, а друто и поради тога, што су у муслиманској политици имали увек досада прву реч најгорњи

228