Nova Evropa

конзервативности нашега народа који нема поверења у новчане заводе, Други би узрок био у слабој ортанизацији око прикупљања тих уложака.

Целокупна, актива свих тих 19 загребачких завода порасла, је, од 1912 до 1919, од 528.000.000 на 3.970 милијона круна, а данас је сигурно већ прешла и пету милијарду. Чисти добитак. који је године 1912 износио 5,700.000 К, попео се је године 1919 на 51.000.000 круна. · . |

=

Велике потребе кредита траже велика средства. Тај потребити капитал новчани заводи прикупљају било путем емисија својих деоница — то су дакле властита средства — или путем кредитних операција (улошци, веровници. и слично). Будући да су и веровници и улошци код нас сразмерно још слабо развијени, јер се налазимо тек на почетку модерног капитализма, то не преостаје нашим новчаним заводима друго до да своје потребе за капиталима. подмирују једнако новим повишењем властите деоничке главнице. Само теком ове године, 18 наших највећих завода повисило је властиту главницу и резерву од укупно 600,000.000 К на једну милијарду и пол круна, или за 900,000.000 круна.

Али и за повишење властите главнице предувет је једно јако новчано тржиште које би било у стању да све понуђене деонице уз повољне увете апсорбира, За уредно функцијонисање новчаног тржишта, потребна је једна бурза, као центар где ће потражба и понуда за извесним папиром да се сусретну, те да се према томе равна и развијање курса. Наша бурва, а тиме и наше новчано тржиште, функцијонирала је, мако тек привидно, све тамо до марта-априла, 0. г. кад је настао нагли преокрет. Ове потребе привредних кругова за новим главницама успело је без великот труда подмирити. Све нове емисије, барем на око. могле су се сматрати као успех. Преокрет је наступио у марту и априлу, али први почеци леже дубље, Шта му је узрок“

Велики део кривице за кризу наше бурзе, и нашег финансијалног стања уопште лежи на нашим новчаним заводима. Они су у пе риоди такозване »хосе« (hausse) сваком давали кредита без обзира на довољно покриће. дочим су данас, у перијоди „базе“, потпуно обуставили давање сваког кредита. Која их је невоља, и који су их разлози на то наводили, то ћемо засад оставити на страну; чињеница је, да већина новчаних завода, с обвиром на развитак пословања, требају једнако нова средства, исто као што је и чињеница, да они та средства не могу у туземству да прибаве, Улошци и веровници не иду у корак са средствима која банке требају за финансирање обрта и трговине, а повишење деоничке главнице код многих је завода моментано непроведиво. Велика потреба за новим капиталима, и моментана немогућност да се ти капитали прибаве у туземству, сили, дакле, многе банке, да траже помоћи у иноземству. Тако је отпочела и код нас имиграција капитала са запада, и већ су француски, енглески, и талијански капиталисти, који су ухватили корена

534