Nova Evropa

код бечких и пештанских банака, сада некако бадили око и на нас, налазећи да је и на нас дошао ред. Прва је започела, Овеопћа, Кредитна. Банка, наставила је Ескомптна Банка, а спремају се и остале. Паче неки само чекају. да се појави какав озбиљан интересент.

Веома је тешко дати поуздан суд о сходности утицаја страног капитала на наше новчане заводе. То питање у тесној је вези са другим начелним питањем, — да ли је боље имати јако развијену привреду макар и уз помоћ страног капитала, или је боље бити у заостатку али тосподар свој у своме: Код просуђивања ове појаве, не смемо заборавити, да наши новчани заводи, препуштени себи, не би били у стању да нашој привреди шридонесу оне капитале које она. за свој потпуни развитак треба. Штетност утицаја страног капитала лежи поглавито у томе, што крије опасност економске, а тлекад и политичке, подређености дотичној земљи чији је капитал у знатној мери антажиран. Штетне последице утицаја страног капитала даду се, међутим, утолико ублажити, да се пази, да код једног завода буде ангажиран капитал рагниг држава, или барем да је код једнот завода интересиран француски, код друтог енглески, код требет немачки и т. JI. капитал. Конкуренција интернадцијоналнот капитала, између себе може спречити, да наша, земља, буде експлоатирана у корист једне или друте стране привреде.

»

Тежиште читавог економског развитка јесте концентрација. Чак и пољопривреда, где је из техничких разлога права концантрација немогућа, настоји да се, индиректним путем — путем задру“ тарства — концентрише, Задруге за куповање, задруге за уновчење и за заједничку продукцију аграрних продуката, са својим средишњим задрутама или савезима, настоје све више да се концентришу. — Принцип концентрације још се јаче истиче у модерној трговини. Велике твртке, које раде једнако еп бто5 и еп detail ca, Beликим бројем филијала, гледају да истисну из конкуренције мање трговце. Ми видимо где се подижу деоничка друштва која раде у брашну исто као у текстилној роби, и слично. У великим градовима. постоји систем матавина, где се у једном једином дућану све продаје што културан човек потребује. — Систем концентрације је савршен у индустрији. Мале творнице редовно не одолевају конкуренцији великих творница, јер што већа продукдија тим су ниже цене за поједини предмет. Другу форму концентрирања видимо у настојању да се прикупе читаве гране продукције у једну руку, — такозвани трустови.

Том опћем настојању за концентрацијом не могу да се одупру ни новчани заводи, У свету сваки дан чујемо и читамо, да је та и та велика банка преузела ту и ту средњу или мању банку, или тај и тај провинцијални завод. Као главна заслуга концентрације узима се, да она савршено прикупља и употребљава уштеду широких маса народних у она подузећа која имају највећи изглед за развитак и просперитет, Концентрација, даље, с помоћу филијала,

535