Nova Evropa

| pidno prema vrhuncima kulture .,,.

Šta se бије,

Šta je merilo za stapanj kulture jedne zemlje? — Jedni misle

broj i veličina banaka i velikoljepnost kava a i javnih lokala po ve-

____LRkim gradovima; drugi kažu, Škole, i količina sapuna Која зе utroši

u zemlji, Bilo jedno, bilo drugo, naša troimena Jugoslavija juri ra-

___ Uzmite, naprimer, naš beli Zagreb, to leglo kulture. Svaki dan otvara se neka nova banka, svaku noć neki novi bar, Kažu, oni koji lo znaju, da ima u Zagrebu već frinaest noćnih barova! A je li ko

__Već izbrojao banke? Kad bi si kogod dao truda da zagleda malo iz-

bliže u te banke i u te barove, — u njihove odbore i klijente, uvereni smo, da bi tu lako naišao i na druga legla, mimo kulturu... Sto se liče starog merila kulture, škola u zemlji, istina je do-

duše da je 75% Jugoslavije još uvek nepismeno, i da oko 15.000.

ovećih općina stoji još uvek bez svoje osnovne škole, ali zato тоžemo sa naročitim zadovoljstvom relerisati, da novi nacrt гаКопа o univerzitetima predvidja, odmah za početak, pored tri medicin-

ska fakulteta, još i tri potpune tehnike {naravno, opet jednu za.

S. drugču za Н,, : (теби 7а 5)! — 1] pogledu sapuna, nismo zasad u položaju da damo tačne podatke o пјебоуој potrošnji u .Jugoslaviji; ali i tu imamo da saopćimo kulturno-radosnu. vest: da se

_ jedna banka živo raspituje za otvaranje jedne labrike. sapuna, i __аа је и tu svrhu učinila već i ponudu za otkup — Velikog Tabora,

najlepšeg ·starog dvorca i пајзјаутијеб istorijskog spomenika ши

Hrvatskoj. U ovom bi se slučaju, dakle, spojila oba gledišta (banka

___i sapun) na stupanj kulture u jednoj zemlji , .

=

Mnogo je sveta u državi S. H. S. posle rata рготепио svoj rulet, ili ne radi posao čije ime mosi, Poznato je, da su banke prestale biti novčani zavodi pa postali adenti ı trgovci na veliko; da su trgovci postali sarali i menjači; da su advokati postali posrednici za dobijanje stanova kojih nema; da su se operski pevači prometli a pajace po barovima; da su se prolesori odmetli u proletere; da su mnogi proleteri postali milijoneri: да su, isto tako, fmimis{Ti. -.. | P GL i [. ci AJ najradikalnije su se izmenili, na svoju korist a na našu štetu, kelneri, Oni više ne služe, ili čine to kao od bede; a glavni im je. posao sad — trafika, i valuta.

___Ко, ро poslu ili po navici, zalazi u kavane oko ponoći, naći će i »oObera«, i sve »untere«, silno zaposlene oko lepljenja i pod-

Tezivanja novčanica. Tu su i guma, i makaze, i drugi instrumenti, _— čitave labrike, koje izbacuju dnevno velike količine · tačno,

iako me baš nadležno, biljegovanih jednokrunaša, dvokrunaša, i

__desetkrunaša, Svi oni živo pomažu, na svoj način i za SVOJ račum,. Ministru Finansija da reši što bolje novčano pitanje, Švakako ођга-

ćamo pažnju gospodinu Ministru na ove pomoćnike|

кваке