Nova Evropa

фитом обузда. Потрошачке и произвођачке задруге у Русији помишљењу меродавнихиобјективних посматрача, једина су конструктивна сила која сређује разрушени привредни живот. Задругарство, дакле, остварава у Русији социјално-привредну праведност, што није успело комунистичким декретима бољшевистичкога режима. Да је томе збиља тако, доказује чињеница, што бољшевизам није одстранио задругарство него га је штавише присвојио, унаточ томе. што су комунистички писци увек тврдили да је задругарство »преслабо мазало« за, лечење социјалних рана, и да задругарство само. завлачи коначно социјално обрачунавање. У свим земљама, које су услед рата привредно трпеле, порасло је потрошачко задругарство. У Италији порасао је број пољопривредних задруга, које су. већином набављачке т. |. потрошачке, од 4000 на. 13.000. У ратној невољи дошло се до тога да. су саме општине н добротворна друштва. оснивали потрошачке задруге, да би одбранили потрошаче од пљачке услед неоправдано високих цена. У Маџарској се број по-. трошачких задруга од године 1914 до 1919 подвостручио, поскочивши са 1276 на 2384.

Покрај потрошачких задруга, дејствују при сређивању привредногта живота нарочито и кредитне, произвођачке, и продавачке задруге.

засада су се кредитне задруге показале најуспешнијим средством, да се маломе човеку привредно помогне, и да га се одбрани од новчарске пљачке несолидних капиталиста, и капиталистичких анонимних удружења, која су код нас иначе позната под врло звучним именима са додатком писмена »д. д.«, или: »а. д.«. Из биланса се многих такових завода може видети, да сразмерно малени број анонимних деоница више профита доноси, него знатно већи капитал који је у те новчане заводе уложен од штедиша, а који не поседују деоница. Снага је новчаних завода већ пре рата била тако порасла, да се је могло говорити о постанку хипотекарнота или дужничкога кметства, које се у битности није много разликовало од феудалнога кметства, јер је и ту дужник привредио за деоничара »безрадни харач«. Кредитне задруге одстрањују безрадни добитак капиталиста тиме што оне недозвољавају да се дели пословни вишак, него ограничавањем каматњака дају јефтин зајам и заслужене камате на улошке. Дејство се кредитних задруга повећава. још и тиме што се кредит даје само за. производњу или као помоћ у привредној нужди, а никада за непродуктивну трошњу. Тиме се дижу привредни морал и народно богатство.

Велику будућност имају и произвођачке задруге. Произвођачке задруге ће, заједно с потрошачким задругама, ублажити и средити балп оне социјалне невоље које су најактуелније: решиће питање плата (саларијат) т. ј. несугласице између продавача и купца рада, уредиће несугласице између радника и поседника производних средстава. Само у произвођачким задругама, где радник постаје баш толико ужитник плодова рада колико је и сам произвођач, где средства производње изгубе свој монополистички значај и по-

251