Nova Evropa

rastosi i pomeni, kod pelih kao metod za” lakše preživljavanje svega, kod šestih kao jedna perspektivna ocena i mogućnost, kod sedmih kao cinično priznavanje korisne zablude da bi se ргеskočilo preko neutešnih i u nesvesti palih istina, Ali noću, u samoći, i u neke čudne praznične momente duša naših, osećalo se da je verovanje religijozni temelj crnog života našeg, i da ćemo s tim verovanjem jednog dana izaći iz lavnice i groba,

A praznične one momente nisam spomenula tek slike i stila radi, Njih je bilo, i Austrija ih se bojala, Tako, odjedared, bez naročitog povoda, obuzme nas sve neka sveta skrušenost i irpeljivost, Uvučemo se u kuće i mirni smo kao dobra deca. Niko ništa ne kazuje, ne moli, ne ište, Na vratima neprijateljskih kancelarija. niko ne kuca, po ulicama neprijateljska straža nikog ne згтеја, Jeza počne hvatati gospodara nad takim robljem, Sutradan se raširi poruka da će se deliti novac iz Švajcarske, ili se proturi u novinama vest o nekoj pobedi Engleza ili Francuza. Nikakva reakcija, Kapije na kućama se ne otvaraju, kavane ostaju bez 60stiju, Okupirano stanovništvo praznuje neki ftajanstveni praznik, nije tu, mračna austrijska tamnica je prazna! Neprijatelj besni, naredjuje premetačine i interniranja, život se nastavlja, a praznik se svršava jaukom i lelekom, Ali je zato ipak bio praznik. Doneo je momenat kada je poraz ponovo prošao kroz sve atome protesta i opiranja u nama, momenat kada smo se ponovo očistili i zaverili, ponovo čuli čitulju mrtvih i prozivku živih, i kao Киби na zdravlju osetili nevaljalce i izdajnike, Nevaljalce i izdajnike, koji, i u tome je možda najveći dokaz za čestitost naroda, koji nikada, ni časa jednod, ne mogoše zavladati kao lažni proroci, kao učitelji i zavodnici, Kuga je do kraja ostala bez druga,

I s toda, zaključujući ovo sumarno sećanje na prošle dane, ja bih se usudila ovako završiti, Da, imali smo proždrljivaca, imali prostaka, imali kukavica, imali razmetljivaca, imali budala 1 Ненrića dosta; ali pravih izdajica, prebeglica i lopova je bilo malo. Kad neko duboko zaroni u haos uzroka, veza, odnosa i sila za vreme okupacije, tako mu je teško suditi, i tako mnogu slabost i sramotu mora oprostiti, Šta drugo, naprimer, čovek da radi, nego da sa osmejkom okrene ledja famoznoj našoj Academy of Lagoda, čiji se članovi neprestano prenemagali pred praznim rafovima i Нјоkama, a ipak rešili problem da iz krastavaca izvuku zlatne sunčane zrake,

S-a S-a.

290