Nova Evropa

штавише, још у очи интернације играли су с њима карата у касини, а некоји имали и добре везе с пештанским политичким и друштвеним круговима.

O каквом стојичком или јуначком држању банатских интернираца не може се говорити, — најмање међу интелитенцијом. Ово јасно доказује већ један меморандум, поткрепљен добрим патријотским осећајима, те упућен на грофа Тису, с молбом да их спаси затвора, јер да су они добри патријоте, да су им синови на војни, да ће они материјалним средствима помоћи државу, итд. Тражило се спаса на све стране, тражиле се препоруке и протекције; јер у „Араду, дабогме, не беше ни лепо ни угодно. Крстови обешених генерала, из бурне 1848, који су се могли видети на бедему, дневне коморџијске вести о скором прекосудном стрељању и убијању, затим неподношљив задах казамата и ограничење слободе, осећај за својима на дому, и т. д., задаваху бриге страх интернирцима. Напротив, ратар, који значај интернације ни издалека није схватао онако као интелигенција, у тој ситуацији пуно се боље снашао. Он је ипак знао и осећао да је цела акција, уперена проти његову српству, и био је с тим начисто. И кад би му долазиле страшне вести о немилосрдном пљачкању и реквирирању по војним властима његове имовине код куће, која је највише страдала јер беше незаштићена, он би мирно ин спокојно говорио: нека носе све, али моје српство неће однети. Тим про-_ тонима и искушењима у рату, нашем се сељаштву почеше да отварају очи, те је излазио из тмине у којој је тако дуго чамао. Он, који никад није чуо за »Народну Обрану«, нити о сигнализовању преко Дунава и Саве, о припремању буна и револуција »за оцепљење од монархије«, и за све друго чиме су маџарски властодршци оправдавали своју акцију, почео је сада да осећа све то, и да се дичи својом судбином. Док стварно, с политичког гледишта, то су били мирни јатањци, који су затвором дангубили и тиме само шкодили држави. У томе је и лежала контрадикција: Маџари похваташе народ, а интелитенцију оставише на слободи; бојали су се политички несвесног народа, и док је тако овај чамао у арадским казаматама, дотле су толика господа код куће, у хомагијалним аудијенцијама код маџпарских комесара, изјављивали своју велику лојалност и политичку оданост краљу и домовини, и то непосредно после интернације својих другова!

(Свакако треба нагласити, да је и међу интелигенцијом било часних изузетака, и код куће а особито у Араду; да је било људи који су радо чамали у оним казаматама, јер су осећали да је то предувет остварењу нацијоналног сна, нашег ослобођења и уједињења, те су своју идеологију исповедали и међу оним дебелим казаматским зидовима и чврстим решеткама. Стојичко држање например, Васе Отајића, не даје се довољно истаћи. У својој ћелији, он је с највећим одушевљењем до касно у ноћ, лежећи подбочен, својим тихим и латаним говором развијао своје назоре о могућим последицама рата, и о уједињењу Југословена; стрепео

294