Nova Evropa

је пукао први топ с дунавског монитора, она. је све своје жртве | потрпала у вагоне и отпремила на сигурнија места, — нас јужне | Банаћане у Арад, у његову казематску тврђаву. |

Врло је занимљив био поступак маџарских власти при том чину, јер су га хтели искористити у све могуће сврхе. Они су јадне Србе, који су им у том страшном часу били извргнути на милост и немилост, употребили, пре свега, за дражење масе против Орбије, и то на начин, да су их свагде прогласили за, велеиздајнике и бунтовнике, те организујући јавне демонстрације, они су у маси распиривали гнев и мржњу проти њима и Србији. Раздражена, маса, наравно, није стајала скрштених руку, већ је своју српбу || исказивала батинама, пљувањем, и разним другим понижењима, | при чему су највише страдали српски свештеници, особито у Темишвару, где им беше приређена права, Голгота.

У самом пак Араду, т. ј. у његовој тврђави, којом је командовао велики србофоб потпуковник Хетедиш (Небедих), па све до предаје цивилном судишту, било је стање у почетку сношљиво, док. се доцније — према, успесима аустро-угарске војске на српском и руском фронту — није почело да претвара у све горе и горе. Потпуковник Хетедиш вређао је наш народ на све могуће начине, и са најгорим изразима, (н. пр. »lausige Serben«, »eckelhaftes serБазећез Сетаеуојк«, »Кбтабзтбгдег«, итд.). Какав је то био човек, колико је суровости било у његовој души, сведочи најбоље чињеница, да је он, због тога што је закопавао живе болеснике (Босанце), и што је закидао животне намирнице од интернираца, био после деградиран до обичног војника, и осуђен на две тодине робије (иако само формално, јер он ту казну није никад издржао).

Интернирци су морали да искијавају сваки неуспех а још више поразе аустријске војске. Увек би онда биле појачане страже, храна погоршана, логорска слобода смањена. Власти као да су биле убеђене да су свему интернирци криви! Интелитентнији слојеви пролазили су притом још и како тако, али народне масе трпеле су и подносиле нечувене муке.

Јужних Банаћана било је у Араду тачно 171, већином ратара. Вишу класу сачињавали су интелитенција из Панчева и из околих села, као свештеници, учитељи, општински бележници, итд. Маџари нису у избору били нимало окрупулозни, и сразмерно су ратари страдали у много већем броју Hero ли интелитенција. Већ У првим часовима ударило је у очи, да је само известан и доста ограничен број интелигенције затворен (војвођанска се интелитенција у томе погледу не може ни успоредити с босанском и далматинском), док је остали знатно већи део остао поштеђен и неподвргнут персекуцијама, оваке врсте. Баш банатски водећи српски политичари остали су седећи мирно код своје куће, и нико није у њих дирао. То је било свима интерниранима врло нападно и сваки се питао: Како тог То остаје, све до данас, ствар коју би требало испитати. Осим тога, приметило се и то, да некојим члановима интерниране интелитенције никако није ишло у главу, вашто су они затворени, кад су они увек лепо живели с Маџарима,

293