Nova Evropa

— Куш! Мајку ти божју!

— Az abp4d istenćt! Csond!

— Куш! :. : : -

_ — Умро је број девет! Умро је број девет! А ови кавалири вани певају и куцају чашама! Хаха! Ета Споуапш Battista a Santa Сгосе! Да га видим! Да га видим! Кавалира са Малте...

И у заносу последњег елана, који је био заправо већ самртни грч, устао је Видовић као сабласт и раздерао органтин над својом главом! Тамо је био светли квадрат, и у светловеленом осветљењу међу лишћем сенице виделе се беле даме — — — |

— Пфуј — хтео је да повиче Видовић, и још му је синула, светла, мисао, да. би требало да баци на онај бели столњак ову порцеланску посуду с блатом и да све запрља — да запрља — да остане на оном белом велика страшна мрља, и сви да завичу мрља — мрља. о

У реализацији те јадне мисли, Видовић се сагнуо некуд за зделом, и осетио је, још у паду, како му руке глибе у страшну материју — па се све утопило у крви што је потекла бујицом...

Мирослав Крлежа.

Ратне и поратне књиге.

Једна немачка књига о Македонији.

Већ је Наполеон Бонапарта, на свом ратном походу у Египат, повео био са собом и стручњаке, да ту дотле мало познату земљу освоји у исти мах и за науку. Његова заповест, што ју је издао кад су се француске чете имале да поставе у четверокут (каре) против непријатеља који је јуришао: »Матарци и научењаци у средину!« постала је гласовитом. Исто су тако ишли научењаци и за немачком и аустро-угарском војском на Балкан, и поименце у Македонију, да би ова с помоћу микроскопа ботаничара, чекића теолота, и посредовањем језикословца понела кући невојнички плен. Овој чети научењака, која је свој посао мира вршила усред бојних пољана, припадао је и један немачки зоолог на гласу, универзитетски професор Фрањо Дофлајн (Етапг ПоПет), који се је, као члан команде »Махедотвзеће Landeskundliche Kommission Ђешп Ођегкоттапдо Зећојх« бавио у Македонији од маја 1917, до лета 1918. Кад се повратио кући, почео је, под унутарњим, чисто бих рекао уметничким нагоном, да пише о својим доживљајима и утисцима, још пре него што су им боје избледеле. Та књига, од 600 страница, са бројним фотографијама, у наклади Густава Фишера, у Јени (»Етапх Поеп, Махедотеп, Етјеђп зе чпа Веођасћеипбеп

eines Naturforschers im Gefolge des deutschen Heeres. Mit 279 Ab-

bildungen in Tekst und 4 farbigen und 12 schwarzen Tafeln«], Hmje приручник у којем се посматра земља у уздужном и попречном

~

316