Nova Evropa

прорезу, него нам, без нарочитог систематског реда, у њој саопћује писац опажања из своје струке, али уз то додирује и друга подручја на, којима је нестручњак.

Читава поглавља књиге говоре о македонској фауни; прича се ту о мравима и њиховим грађевинама, приказује се веза између тљиста и постања ораће земље, описују се пчеле, од којих је Дофлајн сакупио 1800 примерака ради ближег посматрања, и истраживања. Једно је потловље, например, посвећено цело мраволовцу, а друго се опет бави о кичмењацима Македоније. Али и поред тога, налазимо на свакој страни опажања из македонског животињског света; птице, од крунаша, орла до грмуше, лептири, од седефице до стричкова лептира, инсекти од стрижибубе до вавољчара, плазавци од корњаче до жабе, затим змије, рибе, раци, пужеви, ушенци, речју, животиње што се ни на архи Нојевој још нису налазиле, — на. све њих бацио је аутор бар један нежан поглед, док је опет некима посветио целе мале расправе. Југословенски зоолог, који ће се једноћ бавити македонском фауном, добро ће моћи употребити предрадње свога. немачкога, друга.

Али Дофлајн је својим истраживањима хтео да досегне и практичну сврху, да наиме помогне сузбијати за немачку војску тако опасне заразе и болештине. Како се је већ раније бавио биолошким основима проблема, маларије, то су резултати његове делатности на томе пољу особито драгоцени. У првом је реду могао утврдити, да у Македонији има врсте комараца, који су познати као носиоци маларије, даље је учинио значајно откриће, да се ларве врсте комараца под именом Апорћејез зирегр:с!и5, која је за, Македонију особито занимљива, не налазе само у стајаћим водама, него и по потоцима који теку гудурама, па саветује да би их се могло вештачким заустављањем воде, па онда брзим отпуштањем отплакнути. За преношење грознице, што долави од уједа такозваних »пападача«, поставља, Дофлајн нову теорију, да су само они »пападачи« носиоци те болести који су већ једном сисали крв ч0веку, јер се паразити, бактерији и други ортанизми што живу у њиховим цревима, пре него што ће се преселити у човечје тело, морају привикнути на крв човечју. И ту ће југословенски стручњак, који ће заразне болести у Македонији хтети да побија научним средствима, наћи побуде да настави и сам са својим истраживањима. Немачки истраживач, међутим, није само седио у свом боравишту у вардарској долини, код Худове, југозападно од Струмице, него је радо и далеко ишао на све стране по оном крају; био је у Скопљу, са задовољством је равгледао Велес, »најсликовитији трад у Македонији«, упознао је топовима разрушену Ђевђелију, шетао се турским улицама по Тетову, посетио је аромунски град Крушево; возио се је преко Бабуне, претражио је Голешницу-планину, пео се на Перистер код Битоља, и одважио се ноћу на Дојранско Језеро, које је лежало под ватром енглеских батерија; залазио је у манастире, тостио се под крововима албанским, погледао си неки чифлик (племићко добро), и рудник хрома код Радуше;

917