Nova Evropa

највише мило и драго, ми први Југословени изгледамо, дабогме, осамљени и остављени; али ми нипошто нисмо издвојени и изоловани, и између нас и далеке, магловите масе виде се лепо читави низови личности, упућени у правцу којим ми идемо. По свесном подузимању, као и по нечем елементарном у збивању, све што имамо покренуто је југословенством, — оно је живо, оно иде, и то што се са свима нама дешава. називамо постајањем. Дакле, то постајање начинило нас је реалистама, на један сасвим прост и природан начин. Не може ни да се замисли другачија веза, између личности и идеја него реалистички. И све да је идеја југословенства. најузвишенија и најчистија, остало би да се истражи ко су и какови су јој носиоци. Присиљени смо, дакле, најличније да знамо наш морално-интелектуални кадар снаге, и да о њему водимо тачна рачуна. Па не можемо ни код других да поступамо другачије. Зато је за нас прошлост нешто што је комплетно прошло, и што дуго времена, за. нас неће имати баш никакове вредности.

Иначе, кад говоримо о прошлости, ми је схваћамо широко и тотално, и то нису за нас само цареви и краљеви, него је ту и све наше дивљаштво Орбохрвата и Словенаца! Југословенски је реализам једна животна, реакција, те је за први мах само једна функција, крајње невоље и нужде; али ће он после постати великим и светлим осећањем нашет нормалнога и јакога, здравља. Потрајаће још времена, али ће да победи!

У тешком и трагичном расположењу војника, десетине која. је највише искорачила напред, ми из даљине још једва чујемо цвр-

кутање душица које мудро по глави преврћу: »шта је то југосло- ·

венствог« — или које мудрују: »то није ништа, ето ми смо били у часу преврата готови Југословени, сасвим насигурно, па онда то нико није хтео, па кад нико није хтео, нисмо дабогме онда хтели ни ми, и сад више нисмо Југословени!« То и јесте разлика између нас и њих. Они су били одједаред готови Југословени, па сада, то нису више; а ми смо постали Југословенима, и нећемо и не можемо никад више бити оно што смо били! И сад они морају поново истим путем, само полако, према нама. JI.

Moderne demokratije.

»

(Омај рмшкаг хпатепће Кпибе Lorda Brajsa napisao je naš poznati engleski prijatelj za poslednji broj engleske »The Quarterly Revie W«, 1 poslao ga je istodobno, u rukopisu, našoj »Novoj Evropi«, Zadržali smo ga malo, za ovaj broj, jer u njemu dolazi naročito do značaja.}

Ova knjiga: »„MModern Demokracies, (By James Bryce, Two volumes, Macmillan, London, 1921)« — divno je čudo: pisana od čoveka kome je sad osamdesetijedna, a tako sveže, jasno, 1 živo, da se može porediti ma sučim što je njen pisac napisao ofkako je, pre više nego pedeset godina, otvorio nove vidike srednjevekovne

3: