Nova Evropa
посљедица, повјеровати, да се може успоставити нови економски п социјално праведни друштвени поредак путем бланкистичких. пучева и барикада. Само бујна фантазија социјалних идеалиста, могла је уобразити да Рочилди и Карнеги могу постати Диогтенима.
Пут ка практичном извођењу социјализма показује нам тек Карло Маркс, својом науком 0 материјалистичком схватању историје, којом доказује да покретачем друштвеног развоја није добра. воља нити настојање појединаца, већ, у првом реду, промјене и преврати у економским друштвеним односима. Тим је уједно Марке означио најбоље и становиште социјализма према, револуцији, која. се данас, нажалост, од разних псвудомарксиста, хотимично или нехотично, криво тумачи, те се тиме радничке масе наводе и заводе на непотребне и штетне, и несодијалистичке, експерименте. Маркс уопће и не поставља питање: револуција или еволупијаг Већ у свом комунистичком манифесту (првом дјелу научног социјализма) означује револуцијонарну акцију као ону која води економском преврату, чији завршетак има бити потпуна промјена. економско-продукцијоне технике, иза чега ће наравно слиједити и ново правно, културно, и политичко уређење друштва. У дјелу „Тит КинЕ дег роб зсћеп ОКопопје«, каже Маркс ово: »На становитом ступњу свог развитка, материјалне продукцијоне снате долазе у сукоб са постојећим економско-продукцијоним односима. Изатога наступа епоха социјалне револудије: са промјеном тосподарских темеља руши се и цијела остала друштвена. зграда, брже или спорије«. Према томе, смисао цијеле Марксове: науке јест: еволуцијом к револуцији. Жељезном логиком и историјском нуждом све се развија, једно уз другога. Гроб прошлости јест колијевка. будућности: у старом друштвеном поретку налазе се ембрија. новог друштвеног поретка, која се било спорије било брже развијају задајући смрт старом а подижући к животној способности ново људско друштво. На такав је начин умро феудализам и дошао у живот капитализам; а од исте ће смрти умријети и капиталивам, јер му ево утробу раствара социјализам.
Развој људског друштва органски је процес, који је немипован, јер у органском животу не може настати ништа ново што није прије било приправљено. Нама, који тај процес развоја проивљавамо, чини се он предуг и полатан, али разлика између исходишта. (стари друштвени поредак) и привременог коначног циља (нови друштвени поредак) толика, је, да ту промјену морамо означити револуцијом. Према томе, за сваку револуцију морају бити зрели и испуњени сви објективни и субјективни услови. И ми"нули свјетски рат био је у ствари једна, велика, историјска, револуција, резултанта. деценијама дозријевајућих услова и узрока у GBHM кутовима. европских и изваневропских народа.
Револуције се, дакле, не могу »чинити«, па макар то било и на заповијед Треће Интернацијонале. У то вјеровати, за тим ићи и хтјети то извршивати, могу само лудаци,; а доводе ли ревоауцијонарни експерименти до крви, ту онда нијесу посриједи лу-
37