Nova Evropa

илегално, и припремио се на, борбу први пут у великој политичкој демонстрацији 23. марта 1908, у Београду. Четири месеца после тога, србијанско радништво, пошто је добило политичке слободе, оснива синдикате и политичку партију: развија се духом и моралом у јак социјалистички покрет. Србија која, је, уједињујући се са, југословенским земљама Аустрије, донела у нову државу, уз читав низ покварених министара и њихове свите, и доста добрих својстава. 7 којима оскудевају остали наши крајеви, донела, је и свој социјалистички покрет, понајчеститију секцију Друге Интернацијонале, која. је иначе, у предвечерје и у време светског покоља, доживела, свој слом, равривена издајством својих вождова и њиховим опортунизмом. Неосрамоћене њезине фракције предузеле су окупљање пролетеријата у новој Интернацијонали, развиле су заставу комунизма, под којом се боре за идеје изражене први пут у Лондону 1864, у Првом Интернацијоналном Радничком Удружењу.

Иначе, социјалистички покрет у нас, пре рата, слабо се ширио. Поред економске заосталости земље, разлог лежи и у нацијоналном робовању већег дела наше нације, чије су све физичке и интелектуалне снаге биле управљене у смеру обарања туђег господарења, будући да се стално подржавало веровање да ће се задовољити и социјални захтеви подјармљеног народа чим се обори нацијонално робовање аустријском капитализму. Међутим, сада је пала маска, и наша се буржоазија показује доследном, иако је невештија, и не поседује рутину западноевропског капиталисте. После општет разочарања у нацијоналној слободи, и наш свет мења, оријентацију, што се види по резултату последњих избора, где су однеле знатних успеха странке које су имале класно-социјалне и економске програме. Партије са чисто политичким програмима, претрпеле су већи или мањи моралан пораз. Буржоазија то приписује демагогији, али то је нетачно: ови избори су само доказ да се народ почео економски опредељивати, јер је економија данас синоним политике. — Најреволуцијонарнија странка међу њима, »Комунистичка Партија Југославије«, као секција Треће Интернапијонале, и наследница српског социјализма, добила, је 160.000 тласова и 59 посланичких места. Она је најачи протест против садашњег режима; али је, вољом и разумом, дисциплиновала, своје

едове, и чувала се оружаних сукоба и узбуна, нехотећи да рево-

луцију започне онда и онако када и како то буржоазија хоће. Блада је, изгледа, знала о намерама партије, и бојала се њезина, мирног рада у народу, па је прво растурила све њезине ортанизације, и радничке синдикате, а сада је употребила прву прилику — алентате појединих комунистичких занешењака, које странка осуђује —, да распусти и саму странку, и ивда суду посланике њене. Она, је тиме повредила принцип народне суверености, парламентаризма и западне демократије, принципе које она сама, пропагује, пошто је прво одузела најпримитивнија права, радникова, право штрајка и удруживања. Поред Мамарске, ми смо у том погледу сада најреакцијонарнија земља у Европи. i