Nova Evropa

mogli upotrebiti konstruktivno, Nijedan važniji pokret u istoriji čovečanstva nije bio bez sličnih napora, Vetrovi su uvek potrebni da pročiste vazduh,

N. Stojanović.

Ревизија YcraBa? 1

Добили смо један устав који није никога задовољио, убрајајући ту и оне који су га стварали. Неки веле, да, је боље и овакав него никакав; а они који су нам га дали, настоје доказати, како се у овим приликама није дало ништа боље саставити. Ми ими верујемо и неверујемо; но једно је сигурно: да је сваки закон чедо времена, и мишљења људи који га доносе. Окупу људи, који по нијансама умне вредности, моралне чистоће, и погледа на свет, творе једну скалу од најмањих до највећих нота, поверен је био најтежи и најосетљивији посао: доношење темељних државних закона. А та карика људских вредности није ни могла друго до да себе репродуцира у Уставу, и зато имамо у њему слободоумних · установа. (члан 4. 5. 6. 7., и т. д.) којима малодаље стоје насупрот одређења двојбена тумачења и назадног садржаја (члан 130. и 133.). Имамо засуканог клерикализма (члан 12.) и јефтиног либерализма (члан 16. и 28.); имамо еманација правог парламентаризма (члан 74., 81., 82., 83., 88., 99.), и оних који од највеће тековине прошлог века, од уставног парламентаризма, праве деградацију, а законодавном дому одузимљу чак и буџетско право (члан 114.) и сврставају га у ред наумљених босанских саборина из задње Поћорекове ере.

Стваран од толиких опречних мнења, наш је Устав дело компромиса у коме се зрцају велике самозатаје и прегори, који се могу одобрити; али и страшни порази, који се никако не могу схватити. А пред овим констатовањем долази у двојбу и питање: дали је бољи и овакав Устав него никакав“ Да будемо јаснији: странка која је основана на програму најширег и најпотпунијег југословенства, на програму потпуног укидања свих феудних остатака, и потпуне еманципације правог земљорадника, без оптерећења и државе и њега, странка која је под тим ловинкама пошла, на изборе, она је у Уставу жртвовала и компромитовала, обе те лозинке, и дозволила је да се начело аустријских царева »а де et impera« овековечи у невграпном имену од три слова (члан 1.), да се јединствен народ цепа у три народа, а да се обамрлим феудалцима да нови подстрек на живот..

Ми смо чули, да се ти порази — нечувени досада у животу једне младе странке — желе оправдати победама у одредбама о уређењу државе. По њима би се укидањем историјских граница, провођењем законодавног централизма и управног децентрализма у економско природним областима народно јединство имало заправо и у ствари провести одстрањењем разлика, те уједно-

40