Nova Evropa

ности, грчки делегат, Г. Политис, и румунски, T. Тома Јонеско, усвајају предлог нашег делегата, и изјављују да ће гласати за пријем Бугарске ако резултат анкете буде повољан.

Пред оваким лабавим држањем г. Спалајковића, штампао сам против пријема Бугарске, засад још, у Друштво Народа, у »жкеневској Трибуни«, један чланак који је достављен лично француској делегацији. 1. Вивијани, који је на три дана, раније пледирао са успехом да се Немачка не прими у овој сесији, устао је од_ лучно у комисији против пријема Бугарске. Између осталога, рекао је: »Ми не можемо примити једну нацију не водећи рачуна о њеној прошлости. Није довољно имати добре намере, већ треба дати стварне гарантије и испунити обавезе. Ако се сутра докаже да, Бутарска ништа не извршава, да ли се може искључити из Лиге, и какод Хоћемо ли дати свету призор да. смо је отерали пошто смо је примили Паметније је одгодити питање. Петгодишњим ратом Савезници су поднели огромне жртве; одлатање пријема Бугарске на неколико месеци може се поднети лаке душе.«

Да, је, после овог убедљивог говора, наш први делегат схватио положај и повукао свој предлог о анкети, комисија, би јамачно од-

ложила пријем Бугарске. Г. Спалајковић је, међутим, ћутао. Ако_

је мислио да резултат енкете неће стићи пре закључка Окупштине Лиге, и да ће на тај начин осујетити улаз Бугарске, он је себе обмануо, а нама, донео штете. Лондон, Париз, и Рим, који гарантују извршење Нејског Уговора, несамо да су послали на. време извештај повољан по софијску владу, него су, узгред, учинили две нељубазности према Београду, правећи алузије на »прерано заузеће Цариброда« и на, »самовољно задржавање« бугарских заробљеника у Нишу. Па када је онда питање дошло пред Скупштину, Бугарска, је примљена, са огромном већином. Г. Вивијани се уздржао од гласања, са мотивацијом да га анкета извршена на врат на нос није убедила, а наш делегат гласао је за, пријем Бугарске у Лигу, на очитледно запрепашћење Скупштине, и поименце чешког делегата, т. Бенеша,. Гражењем анкете и гласањем за, наша, је делегација морално уздигла Бугарску, а у исто време демантовала је и нашу штампу и нашу владу (да ли, можда, по упутству овег — јер и то је код нас могућно), која тврди да Бугари не испуњавају лојално своје обавезе, и да још увек имају неке задње намере.

__То је, укратко, рад нашег првог делегата. Рад друге двојице није био плоднији, успркос њиховој стручној спреми и њихову OTменом личном држању. Сви скупа живели су одвојено од осталих делегата Окупштине, проводили читаве часове у хотелу, и били не-

приступачни страним дописницима; нарочито г. Опалајковић,:

мрачан и студен. Пратили су седнице без воље, мислили непрестано на изборе за Конституанту, и на високи курс швајцарског франка, који им не допушта проводњу и поред пристојне дијурне коју уживају. Конфликт са Холандијом, Никитина, кампања, оскудна, организација нашег консулата у „Кеневи, створили су још мучнијом атмосферу у којој се кретала наша делегација. Само се тако може

45