Nova Evropa

мају грађанске папире америчких држава, и што се одричу своје "отаџбине. |

У Северној Америци имамо три конзулата. (Њујорк, Чикаго, и Сан Франциско). И уз најсавесније вршење своје тешке дужности, ова три конзула од каријере не могу да одоле големом послу који на њих пада, све кад би и имали довољан број чиновника и средстава, — и кад би се њиховим жељама. код куће више ишло у сусрет, и брже решавало акта у нашим министарствима. На шведским конзулатима леже читави магазини нерешених аката, бивших аустријских конзулата. У тим архивима покопане су стотине хиљада у Америци убијених и осакаћених радника. Услед американских краткорочних вастара, прети опасност да пропадну и скорашње заоставштине, осигурнине и одштете, бедним удовицама, и сирочади настрадалих отаца, браће и синова, а да и не говоримо 0 новцу похрањеном код „АП еп Ргореггу Сизбгод!ап“ који би, према последњим вестима, требао да. буде враћен поданицима, наше државе — ако се на време предузму сходни кораци.

У Јужној Америци стојимо још горе. Тамо немамо ни једног конзула од каријере, а свега четири хонорарна конзула: Валпарајво, Пунта Аренас, Антофагаста (три у Чиле а ниједан у Аргентини!) и Лима (Перу), треба, да врше посао за цели јужно-амерички -континенат — без и једног вештог конзуларног чиновника и под директивом посланстава у Вашингтону или Мадриду!

Сви ови конзулати, и они у Северној и ови у Јужној Америци, могу издавати пасоше нашим људима тек по одобрењу Министарства СОпољних Послова, на молбу коју у ту сврху прописно треба, послати из Америке у — Београд. Тако да, у овим критичним приликама, наш човек из Јужне Америке треба да чека четири, пет, шест месеца да би могао побећи из неке угрожене колоније — као грађани 0. Х. 6..

Несталне владе наше државе још се никако не могу да накане да поведу систематску колонијалну политику, и да коначно, постепено и радијонално, реше и среде наш тешки емигрантски проблем. Међутим, ми ћемо услед тога непроцењиво богатство наше искусне радне снаге и прометног капитала, у здравој валути, да изгубимо за увек.

Др. Љубо Леонтић.

Економски живот Југословена у Америци

Наш народ који живи у Америци углавном је радник. Он ради, углавном, у рудницима, топионицама, и фабрикама. У Америци скоро нема рудника у којима нема нашега човека; у некима, они сачињавају главну радну снагу. По Пенсилвенији, Охају, Илинојсу, Мичитану, Минезоти, Индијани, Њујорку, Западној Виргинији, Монтани, Колореду, и све тамо до Аљаске, у рудницима угља, гвоздене руде, бакра, по топионицама гвожђа, фабрикама кокса,