Nova Evropa

Преко педесет хиљада Југословена повратило се је након рата у отаџбину упркос препрека на које су наилазили на путу. Сваки од њих носио је уштеђених 3000 до 10.000 долара, нерачунајући богатије који путују сигурније. Да су се ови сместили овде са целим новцем, повукли би за собом, кроз најкраће време, још најмање стотину хиљада нових и боље снабдевених, а онда би постепено, искоришћујући везе с Америком, упутили и заостале људе и капитал у нашу земљу и у наша домаћа предузећа. Тим би се створио мост између домовине и туђине, а понаособ Америке. Комплицирано питање имиграције и емиграције било би систематскије и рацијонално, да не кажемо аутомалски, решено, без велике бирокралске бриге и државних трошкова. Међутим, док наше власти нису ни предвиделе то кретање маса, и док наша држава, није предузимала ништа, да изађе у сусрет збуњеној емиграцији, која, је пожурила са својим повратком у ослобођену земљу, са уштедњом од рада добро плаћаног за, време рата, да. искористи разлику у течају валуте и коначно срећно реши питање своје мучне егзистенције, по Америци и по свим океанским пристаништима, развила се је увелике »емитрантска индустрија«. Трговина с пасошима постала је лукративан посао поратних спекуланата. За један пасош плаћало се је по 100 долара најмање (5000 динара, већ према, курсу!). Џоједине консуларне »визе« имале су своју тарифу, »екстра«. Овуда, по свим америчким градовима, нарочито у Њујорку, а онда у Шербуру, Хавру, Ливерпулу, Амстердаму, Хамбургу, Ђенови, Трсту, па чак и код куће, у нашем Дубровнику, T. BB. „Steam ship Ticket Agents'i „Foreign Exchange Абеп!в' опљачкали су до кошуље ове пијонире репатријације, на задњем путу преко бурног океана, на повратку у ослобођену домовину, где су му напокон домаћи лопови свукли и кожу. Тако су пропали милијони сиротињских круна, скупо плаћени младеначком снагом и сељачким здрављем.

Десетине хиљада наших »Американаца« приморани су да се

поновно врате у Америку без новаца, без снаге и здравља, да из нова, започну убитачно напбрни рад и спору безнадну штедњу, под неизрециво тежим условима. »Америка већ није оно што је била«, забринуто су говорили »стари Американци«, и пре него што је наступила, тешка поратна. криза, (што је у ратом обогаћеној Америци било неминовно), која узима, све страшније размере.

У мају O. г., како јавља, „American Federation of Labor", било је у 210 градова О. Д. А. 1,325.061 незапослених радника, (у самом Њујорку преко пола, милијона/), а и онима који још нису изгубили свој »поб« (посао) смањена, је надница, за, 95% до 50% — док је цена животних намирница још увек висока. — У Јужној Америци, а нарочито у републици Чиле где је у салитарним творницама потпуно обустављен посао, крива је још опаснија. Беспослени радници јуришају на официне и естандци је. Иметак и живот је угрожен.

У таковим приликама, наши су исељеници мало или нимало

заштићени од наше државе, па је онда врло разумљиво што при-