Nova Evropa

На дан првога фебруара било је стање овакво: издатих акција, 467.095, у блатајни 582.975. Поједине »шафте« зову се: »Београд«, »Орбија«, »Сарајево«, и тако даље. Са седиштем у Кливланду, државици Охајо, америчкој »Белој Љубљани«, ортанизована је ливница »Тће Ешкна Еоџпдгу Сотрапу« са искључиво словеначким капиталом. До априла ове године уписано је било акција (100 долара свака) за 112.000 долара. То је »прва словенска товарна те врсти в Америки«. Ca седиштем у Чикату, постоји »Прво Српско Акцијонарско Друштво Плуг«, које има намеру да подигне фабрику плугова код Смедерева. Главница је 2,000.000 динара, подељена на 20.000 акција, свака по сто динара. Упис се врши у Чиsary, Београду, и Сарајеву. Сем тота, у Чикагу постоји и »Прва Хрватска. Помоћница« која прима улоге на штедњу, и чија, уложена, имовина. износи преко 200.000 долара. У Чикагу постоји јоши »Оловеначко Ставбинско ин Посојилно Друштво«, установљено 1908 године, чији капитал данас износи 175.000 долара. Постоји и ради и »Југослованско Ставбинско ин Посојилно Друштво«, које је у Чикагу основано 1919 године са главницом од #0.000 долара. Са седиштем у Њујорку основана је »Оловенска, У сељеничка, Банка«, са капиталом од 100.000 долара, и са резервним фондом од 30.000 долара; капитал је искључиво српски. Та банка је у вези и са »СОргско-Американском Банком« у Београду, чији је основни капитал од 10,000.000 динара уписан од Срба из Америке и из Орбије. У Кливланду је организована, од искључиво словеначког капитала, „The North American Banking and Savings Company«, jena OL Hajјачих наших банкарских организација; »преможење« те банке данас износи 1,220.000 долара. — Сем ових акцијонарних организација, налази се по Америци читав низ приватних банака, са солидношћу разноликом, чији капитали износе од пет и десет, до четрдесет, педесет и више хиљада, долара. Најзад, постоји и много »атентура«, »шифкарташница«, »домова«, и тако даље, такође са најразноликијом солидношћу, од којих неке и чисто непоштене,

Један приличан број наших људи успео је са самосталним радњама и занимањима. Има их који стоје и на милијон долара. Неки од њих, нарочито у Калифорнији, имају велике земљишне поседе, и друга занимања. Рачунају се као врло богати људи Гопчевић, Стева, Тодоровић, Ћуковић, професор Пупин (зарадио врло много својим проналасцима), Петрић, Лопешић, Оловенац Рупе (овај је један од најбогатијих наших људи у Америци), Браћа Вртини (у Калумету, Словенци), Јаксер и тако даље. Има. их доста који раде са капиталима од двадесет до осамдесет и сто хиљада долара. Таквих има трговаца, ресторатера, »гросериста«, штампара, јувелира, манифактуриста, препродавалаца, пекара, месара, хотелијера, и тако даље. У Калифорнији има нарочито много ресторатера, и има места у којима наши људи контролишу цео тај рад. Рачуна се да само у Сан-Франциску и Окланду има око хиљаду наших трговаца. У Кливланду их има око четири стотине. Има их доста у Питебурту, Акрону, Гери, Индијани, Детрониту, Или, Милвоки, Сен-Лујсу, Јунгстауну, Џонстону, Чикагу,