Nova Evropa

милијарду печа«. У Пунта Аренас (Чиле), у септемору 1917 године, организована. је »Југословенска Банка«; њена данашња главница износи 20,000.000 чилеанских meda. Централа је у Валпа рајзу (Чиле), а има филијале у Антофатасти, Пунта Аренас, Пуерто Наталес, Порневир. Затим долази »Југословенско Осигуравајуће Друштво Га ЈирогГама«, са главницом од 10,000.000 чилеанских печа, седиште је у Валпарајзу. Задатак му је, осигурање »против пожара, поморских ризика, и т. д.«; своје атенције има у Сантјату, Антофагасти, Пунта, Аренас, Кокимбо, Токипила, и тако даље, Друштво је отпочело рад у марту 1920 године. Од познатих радњи треба, поменути фирму Бабурице, Лукиновић, и Комп. која се бави продукцијом салитре (имају око дванаест фабрика), сем тога, извозом и увозом; њихове су централе у Валпарајзу и Антофагасти, а месечна продукција салитре рачуна се на пола милијона метарских центи. Браћа Митровићи су такође велики произвођачи салитре (око 100.000 месечно). У Артентини, Браћа Михановићи су познати са својим пловидбеним парком. У Пунта, Аренас, наши људи се баве увелико експлоатацијом вуне, коже, и меса (В. и М. Кусановић у Пунта, Аренас, Јурај Мартиновић у Ла Џазу, Боливија,

и Т, Д.. Затим су познате извозне и увозне трговачке фирме

"Ј. Јордана. (Пунта Аренас), Ивановића (Антофагаста), Версаловића. (Антофагаста), Лукшића, Јутровића и Комп. (Антофагаста), II. Ћурчије (Буенос Ајрес), Ђурадовића (Пунта Аренас), и тако даље. Затим има мануфактурних, винарских, и других радњи, рударских предузећа, хотелских, и тако даље.

Чикаго, јула, 1921. Бранко Лазаревић»

Politički pregled. Unutrašnja politika. Ситуација.

Она је мутна. Омрт Краља, Петра, учинила, ју је још мутнијом. И оминозном. Ето, на глас о смрти болеснота старог Краља, који није дошао изненада, није могао млади краљ доћи из Париза, јер је болестан. И није могао доћи, да положи заклетву на устав у прописаном року. Први, управо претходни, уставни чин, па већ изостаје. Зар то није оминозног! Ово није речено из начелног песимизма — који у свему што се деси назире зло —, нити тек да се нешто значајније каже и овом приликом. Јер, могао би ко рећи, да краљ Петар већ годинама није активно учествовао у политици, па зашто да онда, њетова смрт има нарочитог утицаја на развитак ствари и на политичку ситуацију. Тако је резоновање, држимо, сасвим нетачно. Ако политичка ситуација почива на извесним сталним и стабилним тачкама и факторима, као што претпостављамо, и ако је краљ Петар био један од тих фактора — и то.

81