Nova Evropa

мени песници латинских културних народа — као Ростан, и Ришпен, и Данунцијо — налазили инспирације у подвизима и пат њама старога. српскога краља за. своје песме у доба, светскога рата. — Сад је тај отац и вођа, тај неоспорени ауторитет — који је имао жива учешћа у нашем мишљењу, и који је и у наше чине уносио ноту уздржљивости и помирљивости, и не дао им да буду још мање похвале вредни него што су —, сад је краљ Петар мртав. Нестало та је. И нека нам нико не каже, да његово коначно телесно отсуство неће знатно утицати на политичку ситуацију и развој догађаја.

Чини се, стога, потребно, да они који управљају земљом отворе четворе очи, и уложе двоструку пажњу у оно што мисле и што раде, и исто тако, да они који се начелно не слажу са данашњим властодршцима, испитају себе и своје мотиве, и умере своје незадовољство, да их оно не заведе у опозицију према, држави и целини, тамо тде се ради тек о привременим и пролазним одређењима и актима, појединаца и појединих група, која се, с мало добре воље са свих страна, и с временом, дају кориговати или модификовати — ако се, међутим, од зла не начини горе. Како данас стоје ствари код нас, и са владом и са опозицијом, обојима се ништа не може толико, у овај час, метнути на срце као да се угледају на, покојног краља Петра, па да, пре свега, знају шта хоће и за чим иду, — да ставе себи циљ. Јер, ко би могао данас лако рећи, и за владу и за опозицију, да имају одређен циљ, и да им је повнато којим ће путем најбрже до њега. стићи;

Влада, тојест демократско-радикалска коалиција, говорила је да јој је циљ — устав: да новој држави треба, дати прво чврсте темеље на којима ће се даље изграђивати. А кад су изгласали устав, и док се још није ни црнило на њему осушило, почели су већ доносити нове параграфе, суспендовати постојеће, и стварати изнимно стање и изнимне законе. И није им стало баш много, како изтледа, ни да нови краљ положи заклетву на устав, који су у таким мукама родили. Зашто — Због атентата, кажу; због тога, што је угрожена држава. Ко каже да је угрожена држава! Угрожени су појединци, додуше људи од угледа и од вредности — И, узгред буди речено, наше је саучешће и наше су симпатије потпуно на њиховој страни —, али то је још далеко од државе, и ми не можемо пристати на таку површну, фриволну, интерпретацију чињеница и догађаја кад се ради о целини народној, и о ономе што смо сви ми — молимо да се запамти, сви ми, несамо они који стоје данас на челу државе — и, што је још више, што су генерације пре нас, помогли створити; створити, несамо за нас него, првенствено, за, оне који за нама долазе, и чије наследство немамо права, крњити и харчити по вољи. Али, не дајмо се одвратити од нашег непосредног предмета. Хтели смо само рећи, да данашњој влади, по свему изгледу, није толико стало било баш до устава, како је хтела, да јој верујемо — и како се, можда, то ћемо јој веровати, и сама обмањивала —, док су сасвим нередовни и случајни догађаји, као што су атентати, могли улити у њу оволики страх, да

83