Nova Evropa

штанске чековне заводе. Видео би тај наш човек да, се, бар у том погледу, држава за њега стара, — а та брига несамо да не би државу много стала, него би напротив доносила и њој лепе користи.

Највећи део американског новца, за. Оловенију, например, долази путем једног новчаног завода наших људи у Америци, а овај опет дозначује све те огромне своте путем чековног завода у Љубљани. Откад послује чековни завод у Загребу, почеле су и наше овдашње банке дозначивати американске новчане пошиљке путем чековног завода, јер је то најповољнији начин. да пола године дана, прошло је преко овог завода око 150 милијона, круна американског новца.

Израчуна ли се, с једне стране, штета коју трпе наши исељеници услед тога што њихов новац мора да пролази кроз разне заводе док дође у руке адресата, и узме ли се у обзир уз колико би повољнији течај тај новац амо долазио кад би ишао преко наших заступништва и конзулата из Америке, директно путем чековних завода, овде, а с друге стране, узме ли се у рачун корист коју би држава имала отуда што би на тај начин релативно јефтино дошла, до »најздравије« валуте, — увидеће се лако, да је крајње време да држава, нешто предузме у том погледу, у интересу своме и својих емиграната.

Ако ово није могућно провести путем наших конзулата, који, рекби, још нису свугде ни постављени, где их требамо, а и они који постоје имају, рекби, других својих брига, — онда нека. се то покуша извести путем којег нашег јаког домаћег новчаног завода, који има довољно веза у Америци, па нека држава томе заводу уступи какав привилегиј, док у исти мах, наравно, тражи од њега, потребне гаранције. Привилегиј би могао бити више формалне природе, тиме например да завод може свуда иступати као од државе привилегован, те да наши емигранти имају што више поверења. у њега. Гаранција завода могла би се састојати у некој кауцији, којом би завод јамчио за извршење обавеза преузетих према. држави и нашим људима у Америци. У интересу самог таквог завода, било би, кад би дозволио неко извесно право контролисања ње това пословања, с американским новцем, јер би тиме наши исељеници имали гаранцију да ће њихове уштеде доиста стизати уредно у руке њихове својте у домовини, и да ће се пренос тог њихова, новца вршити јефтиније.

Познато нам је, да је један наш завод сличну понуду већ ставио држави, али ни након године дана није на ту понуду дошло никакво решење!

Мислим, напокон, да би се, у сврху што сигурнијег и повољнијег шиљања, новца из Америке у нашу државу, могло ступити у везу и са поштанском штедионицом Сједињених Држава, soja имаде веома разгранати промет по Северној Америци, и која 0собиту пажњу посвећује усељеницима и на том пољу. Видимо чак, да, је, године 1916, у циљу популаризовања поштанског штедног про-