Nova Evropa

уморно тело затрпати ледена, рака, без пвећа, која. не чува помен, а за собом остављају здраво наше сељачко семе да утоне у тамно море гомила које шуме језиком мисли и осећаја њима, још увек непознатих и никада откривених. — Као кремен с планине, небу и сунцу најближе, сурван у долину да, га бесна река понесе и с њим мекше камење креше и меље, тврди наш емигранат, оборен тешким ударцем челичног маља, пада под големи жрвањ америчких талијона, да га онда смесе у гигантску зграду коју модерни фараони дижу под облаке, као што су стари некада саздали пркосне пирамиде безбројним телесима, безимених робова.

И ту судбину наших немих милијона не бележи златно перо историје, нити плаче над њом савити лук трагичних гусала —

"

Седам стотина хиљада југословенских исељеника, отерани из својих питомих села преко мора тиранијом туђег режима, и бесавесном пљачком домаћих паука, чекали су са вечно живом жељом велики дан уједињења, да се поврате на. своје старо огњиште и да отпочну нови живот, у политичкој и економској слободи, у топлом гнезду породичне среће.

За време рата организовани, наши су исељеници отпремали на ратиште добровољачке чете из Северне и Јужне Америке, из Канаде, из Аустралије, Нове Зеландије и Јужне Африке, а, огромне «своте, брижно су сабиране од скромне надничарске уштедње, у све ратне фондове: за првени крст, за удовице и сирочад, за, инвалиде и добровољце, за, све што је отаџбина, од њих тражила. Ниједна се акција, није предузела у рату а да нису у њој узели учешћа емигранти.

„Југословенска Народна Обрана« у Јужној Америци финансирала, је Југословенски Одбор за све време његова деловања, и сва наша пропаганда, по целоме свету вршена је поглавито с помоћу исељеничког новца. У Северној Америци, организације окупљене око »југословенског Народног

Већа« у Вашингтону, а нарочито Срби, организовани у »Орп-

ској Народној Обрани« и око »американског Орбобрана«, предобили су америчко јавно мишљење за нашу ствар, упркос бесној пропаганди коју су онде наши противници водили, расипљући обилате ратне зајмове склопљене у Америци и не штедећи рекламном пропагандом своје декорисане ратнике. Представници (О. Д. Америке, са. Вилсоном на челу, отишли су у Париз освојени несамо мученичким херојизмом наше војске него и свесном пожртвовношћу скромних и патничких наших раденика, из Рудокопа, талијоница и творница америчких. Страхоте албанске тратедије, и непроцењива, вредност жртве србијанског сељака за савезничку победу, остале би мало познате, у том страном свету, да нису нашле одјеке у нашим многобројним колонијама, разасутим по свој кугли земаљској, и да будна наша емиграција, није подизала свој солидарни протест на сваки покушај наших на-

73