Nova Evropa

нацијоналном консолидацдијом и подигли свој народ на виши културни нивд. : Ради забрана, 1876 године, много је украјинских првака из Кијева пренело своју делатност у суседну Галицију, која од 70-их година постаје »украјинским Пијемонтом« за цели украјински народ. Препород западне или галичке Украјине почео је био (барем са првим својим појавама) неовисно од народног покрета украјинског народа у Русији, и много доцније него овај, услед политичких граница које су делиле украјинске земље као кинески зид. Тек у тридесетим годинама Х1Х столећа, осећа се и у Галицији народни препород, али он досиже праву снагу и међународно значење тек у времену снажних утицаја књижевника и вођа украјинског надијоналног покрета из руске Украјине. Првим перијодом у препороду таличке Украјине ваља сматрати деловање т. вв. »украјинских тројакас М. Шашкевича, И. Вахилевича, и Ј. Холовацкота. Они су створили књижевно удружење, којему је био циљ спојити и обновити прекинуте везе између интелитенције и пука, с помоћу богатог живог материнског језика, презреног од однарођене украјинске интелитенције. Тако је 1834 уређен и издан први украјински алманах »ворја«, али је набрво већ тај рад забрањен од лавовских и бечких цензора, а његови носиоци подвргнути тешким прогонима. Иста је судбина, снашла и други украјински алманах »Русалку Дњестрову« (1887), чији су издавачи кажњени под оптужбом социјалног револта. Година 1848 приморала, је аустријску владу да даде нека олакшања украјинском народу у Галицији, заједно с признањем нацијонално-политичких права другим народима монархије. Украјинци су такођер признати као самостална и равноправна народност, и украјински је народни језик уведен у школе у крајевима с претежном украјинском већином, док нису, напокон, отворене и украјинске катедре на лавовском свеучилишту. У то се време оснива прва украјинска политичка организација у Галицији »Главно Веће« —, са 34 комитета, по градовима и градићима читаве земље. За израду програма културно-просветног рада сазвало је ово »Главно Веће« исте године (1848) састанак украјинских учењака и пријатеља народне просвете; затим је основана »Галичкоруска Матица«, саграђен »Народни Дом«, и покренут први украјински часопис у Галицији — »Галичка Зора«, орган »Главног Већа«. Заједно с овим почела је и социјалио-политичка диференцијација међу галичким Украјинцима; тако, већ 1845, јавља се конзервативна клерикална »рутенска« странка, а под утицајем »таличких тројака« основана је странка »народњака«, која је имала на програму социјално-политичко ослобођење свога народа, и одиграла врло велику улогу на почетку украјинског препорода. Осим тога, под утицајем и притиском официјелне Русије, оснива се јотл и »староруска« или »москвофилска« странка, различита од аустрофилске »рутенске« те украјинофилске »народне« странке. Испочетка незнатна и нејака бројем, украјинска »народна – странка«, ради своје непосредне везе са народом, добија наскоро у народним масама снажан утицај, поставши јединим вођом целог украјинског

140