Nova Evropa

покрета у Галицији. Шевченкове песме, а особито његов »Кобзар«. муњевитом су брзином прожеле и удружиле срца галичких патријота, формирајући коначно њихов нацијонални идеал: »ни кмета, ни пана од Кубана до Сана«. Први корак »народњака« било је оснивање друштва, »Беседа« у Лавову, те »Народног позоришта« (1861). На књижевном пољу иступили су са листом »Вечерњице« (— прело, 1862). Затим се јавило више дневника: »Њива«, »Мета«, »Руслан« (1863—1866), и најзнатнији орган »народњака« »Правда« (1867—1880), око кога ву се дуго купиле све најбоље украјинске силе. Политичка идеологија те партије састојала, се у овоме: »Пре света, ми Русини (Украјинци), који љубимо свој народ и живимо за њ, одбадујемо службени »рутенизам«, одбацујемо све што би повело наш народ уништењу и нацијоналном понижењу, те спречавању развитка словенства... Ми стојимо на начелима федерализма и најшире слободе речи, и то федерације свих слободних аустријских народа, а не федерацији земаља, аустријске круне...« Долазак украјинских вођа из Русије, — услед прогона власти O којима смо напред говорили — и удруживање украјинских сила на галичкој земљи, отвара нову фазу у препороду галичког украјинског покрета; њиховим настојањем основано је у Лавову »Шевченково друштво« (1878, чији је назив 1892 године претворен у >»Научно друштво Шевченко«) које све до данас игра улогу Академије Наука, за украјински народ. — У политичком правцу нису се народњаци одржали на висини својих начела, и циљева, будући да се у животу Галиције сачувало и сувише бирократско-клерикалних традиција, т. зв. аустро-рутенизма. Чинило се тада, да су талички Украјинци поново дошли на мртву тачку свога развитка. Да. не дође дотле, већ да се јавни живот галичких Украјинаца, изведе на широки пут нацијонално-социјалног рада, допринео је нарочито плодни културно-сопијални рад професора М. Дратоманова, емигранта из руске Украјине, који је године 1876 био присиљен да. напусти Русију. У туђини је он развио живу публицистичку делатност, и издавао је у Женеви (1879) украјинску ревију »Хромада«, у којој је излагао своје народне, социјалне, и политичке назоре. Године 1879 успоставио је Дратоманов везе са, таличком Украјином, с намером да, је приближи културно-нацијоналном препороду других словенских народа Запада. Међу тадањом украјинском таличком интелигенцијом много је првака примило политичке назоре Драгоманова, и сматрало га својим учитељем, тако да је од тога доба, постала Женева средиштем украјинског ослободилачког покрета и украјинске мисли. Године 1890 основали су у Галицији пријатељи Драгоманова радикалну странку, и концем ХТХ сто-

лећа, водећа, странка »народњака« ишчезава услед ојачања, младе п

снажне радикалне странке. Нацијонални препород галичке Украјине, концем прошлога столећа, добија свенацијонално, свеукрајинско значење, пошто је украјински покрет у Русији, пригушен и устављен насилно у своме развитку, прешао био у суседну Галицију, одакле су вође препорода давали упутства и Наддњепарју и Буковини и Поткарпатској. С помоћу културно-просветних друштава,

141