Nova Evropa
ва. народ, »Просвита« (просвета), што су их основали »народњаци« још 1968, а која су се до конца Х1Х столећа, проширила на читаву земљу, разбудили су галички Украјинци потпуно нацијоналну свест у народним низинама, и подигли их на знатан културни ступањ, у часу када, је на. руској Украјини владала »ноћ и жалосна тишина«. Велики рад на нацијонално-културном пољу, који се је настављао у Источној Галицији, сада »Украјинском Пијемонту«, све до почетка Светског Рата, без престанка, имао је последицом огроман пораст украјинске ослободилачке мисли, и допринео је коначној форми украјинског препорода. Услед тешких услова. политичког живота у Русији, и негације украјинског питања током читавих деценија, украјински препород на самој руској Украјини није могао бити приведен концу све да почетка. велике руске револудије 1917. Али је тада, иза проглашења аутономне Украјине по руској Провизорној Влади, а касније Украјинске Народне Репуолике, када су централну власт узели у руке бољшевици, одједаред, као из земље, никло на тисуће народних школа, на стотине средњих школа, поред два украјинска свеучилишта (у Кијеву и Каменцу Подољском), док се цела земља оденула мрежом просветних друштава. Тада се оснива и први народни парламенат, од представника. свих украјинских и неукрајинских странака, и сам народ, чини се, диже се да живи пуним надијонално-државним животом... Тај препород народа старе кијевске Украјине букти и сада јасним пламеном, и свети његов огањ неће више утрнути: »У крајина бити ће независна гез рибНса у савезу словенском« (речи професора, М. Костомарова, из »Књиге битија украјинског народа«).
М. Хардовиј.
Ukrajinski problem.
Zagreb, jula 1921. Cenjeni gospodine uredniče!
U Vašoj belešci uz članak grofa M. Tiškevića »Ukrajina prema Rusiji i Poljskoj, i Slovenstvo« (»Nova Evropa« II knjiga, 11. broj), kažete da je redakcija zamolila i predstavnika »druge struje« medju Ukrajincima, da izkaže svoje misli o ukrajinskom pitanju. U povodu toga, ja sam ovlašten od svojih zemljaka da izjavim sledeće,
Zahvaljujući najlepše na pripravnosti da se dopusti diskusija o ukrajinskom problemu, — možda u: ovaj čas najvažnijem u celom slovenstvu —, ja Vas moram ipak pre svega upozoriti nato, da svi Ukrajinci zastupaju prava svoga naroda na slobodan i samostalan kulturno-politički razvitak, što izlazi iz samoga fakta egzistiranja ukrajinske narodnosti kao takove, Dopustite da ovu izjavu popratim s nekoliko reči, radi boljeg obaveštenja.
U početku ukrajinskog preporoda {u 30-im godinama prošloga stoleća) mi smo, istina, imali medju svojim najvećim ljudima (kao što
142