Nova Evropa

carica i. fremovi s naložnicama, poredak i lepota njegova dvora, trgovačko-zanatski uspesi njeđova vremena, budili sa u duhovima ukus za ljupkost i radost života,« U borbi izmedju careva i proroka, Renan se u većini slučajeva stavlja na stranu careva, Jer, da je pobedila »široka kultura«, Izrajilj bi postao jedan od mnogih semitskih kulturnih narodića, Ali ona je bila udavljena, i to je donelo pobedu revolucijono-reakcijonarnim elementima naroda.

Kod Amosa, prvog i moćnog političkog pisca Izrajilja, opisana je ondašnja kultura s puno mržnje: »Vi, koji dan bede smatrate dalekim i vršite nasilje, vi, koji spavate u krevetima od slonove kosti i raznežavate se u posteljama vašim, jedete najbolje ovnove iz stada i telad sa tučnih popaša, pevate uz zvuke gusala, misleći da rukujete sa muzičkim orudjem kao David, pijete iz čaša vino, mažete se najlepšom mašću i ne bolujete nesreću Josila,,,«

Proroci su se dizali protiv gospodarske klase i bili revolucijonayi, jer su se borili za ugnjeten narod i težili socijalnom prevratu u duhu izjednačenja društvenog; oni su bili reakcijonari, jer su videli ideal iza sebe, u prostoti običaja i patrijarhalnoj jednakosti pastirskog perijoda, i borili se protiv ekonomskog progresa, koji je dolazio u vidu koncentracije zemalja i kapitala. Osobito nepomirljivi, t. zv, rehabiti, nisu hteli da se useljavaju u kuće, osećali su odvrainost prema groždju i vinu, živeli su po pećinama, strižući i dojeći stoku, Ti surovi ljudi bili su ozlojedjeniji i od proroka, Na njihova usta, nad celim svetom aristokratskog militarizma, grmela je bura uvredjene pravičnosti. »! posjekut oni drug druga mecam1,«

Ta borba klasa trajala je vekovima, i za sobom ostavila vidnih tragova u pisanim zakonima, Knjigu »Vtorozakonije« »našao« je prvosveštenik Helkija oko 600 godine pre Hrista, Drugim rečima, ona je bila sastavljena duhovništvom proniknutim iđejama i princiрипа lIsaije i Jeremije, U svakom slučaju, »Vtorozakonije« bila je prva završna zakonodavha knjiga, iz nje se razvilo celokupno Mojsijevo zakonodavstvo zapišaho u knjigama Levit i Ishod, verovatno u doba Ezre, Ona je najviša od svih zakonodavnih knjića, Da bi joj pridala veću snagu, stranka prorok4 pripisala ju je onome koji je izveo narod iz Egipta i bio prvim velikim prorokom Jehove, patronom sveđa,

Mojsijevo zakonodavstvo otkriva nam socijalno-ekonomski program proroka, Ono polazi od ideala izjednačenja sopstvenosti zemlje, Ali dobro znajući, iz iskustva, da podjednaka deoba neizbežno dovodi, u izvesnom roku, do nejednakosti, do bogatstva i vlasti jednih a prosjaštva i ropstva drugih, — zakonodavac preduzima niz odlučnih mera. Mojsije je uvideo da je pravi uzrok robljenju narodnih masa u Egiptu u prelazu zemlje u svojinu jedne klase, i sa uvidjavnošću filozofa i istinskog državnika, koji piše zakone za beskrajni niz budućih pokolenja, on je težio da osujeti taj lažni ekonomski korak, Svuda u zakonskim stavovima Mojsijevim zemlja se smatra »darom Tvorca svima bez razlike«, On se pozabavio ne-

165

|_