Nova Evropa

зато ртамбпот podelom: žŽemlje. narodu, 1 угасапјет zemlje ни Коrist društva svake šeste godine, već je uštanovio i jubilarne godine, obratio pažnju ponovnoj deobi гелије svake 7 te 5555 | 1 5 isključio топоронхас и ле | ___U jednom nizu glava, počev od MH u knjizi TOB napisane velikim ргогоКот-резшКот u Vavilonu, kuda је | bila odvedena skoro sva jevrejska inteligencija posle razrušenja Jerusalima, iznosi se perspektliva buduće veličine · i ekonomskog blagostanja oslobodjenoga Jerusalima, »Radovaću se zbog Jerusalima i veseliću se zbog naroda Moga, i neće se čuti u njemu glas plača i glas ruganja. Tako neće biti više: maloletnog: niti. 'starcay' koji me bi dostigao punoću dana svojih, stoletni starac umiraće mladolikast; oni će graditi kuće i živeće u njima, i sadiće vinograde i jesti plod njihov, Oni neće građiti' da bi:drufi Žrveo, niti će saditi dabi drugi jeo, i dani naroda moga ђасе Као Чат drvefa, i izbranici' moji :dugo:će se koristiti delom -ruka svojih,« Podvučene reči Jasno izražavaju ideal. malog sopstvenika, ideal nezavisnog radnog. seljaštva i zahailijsstva, A. mali sopstvenici bili su stubovi · jevrejske · зеђасКе - držayey. savezne + 'teokratske O. OTO IL POD РА Па саз | a (a 70 СЕП АНЕ ар

1 Ž, 17. Ru, bio- je M u duhu је žedj pravičnosti, to je. centar „njegova socijalno- filozotskog mišljenja. On grmi protiv kulture slično Iliji, on ustanovljava suverenost naroda, u kome Salvador, jevrejski filozo XIX. veka, s pravom. _ nalazi одјек. jevrejske »idealne« demokratske ustavnosti kakva je našla izraza u institutima · 'Mojsija:; marodni zbor, dragovoljno primanje. ili odbacivanje predloga samoga Boga Koji „posle prihvalanja, postaje kategorički abveznim zakonom, LI Polstoj,. slično svima. „еојогира. ratarskog domaćih. iva i Silnmo- 'sopstveničke гадепозн, protiveći se progresil kapitala, ·pretpostavlja kulturi ljubav. Čistiji Mojsejist i od Rusoa, on veli: »Još pre hiljadu. godina proroci i mudraci starih naroda ukazivali su na nepravdu i i zlo što potiču otuda što je zemlja postala privatnom SVOjinom: Razumljivo je što ·evropski pataziti, — 'koji ne žive nečposredno od svojih, engleskih francuskih i nemačkih radnika, nego od truda kolonijalnih radnika, koji daju sirovinu za fabričku proizvodnju, — mogu nevideći trud i muke tih radnika, koji i sebe ishranjuju i njih izdržavaju, izmišljati buduće socćijalističko društvo za koje oni tobož spremaju ljude, a medjutim se spokojno zabavljaju izbornim kampanjama, partijskim borbama, parlamentskim зуаdjama, ostavkama i obrazovanjem ministarskih kabineta, i još тпоgim drugim zabavama, Pravi hranitelji evropskih parazita jesu radnici u Indiji, Africi, delom u Rusiji; oni ih nisu ni videli, Ali sasvim je drukče u nas, Mi nemamo kolonija iz kojih bi nam nevidljivi radnici slali hranu u zamenu za naše fabričke proizvode. Naši su hranitelji uvek pred nama, bedni, izgladneli, i mi nepravdu svoga života ne možemo preneti u daleke kolonije, Gresi naši uvek su nam pred

166