Nova Evropa

očima, Ruski narod, po svome .zemljoradničkom položaju, po svojoj ljubavi za takav način. života, po tome što je gotovo jedino on .od evropskih naroda ostao i: dalje zemljoradnički narod, i želi to da

ostane, kao da je namerno postavila istorijska sudba tako da, rešivši ono Šlo se zove radničko pitanje, stane na čelo istinski naprednog čovečanskog pokreta. 1 eto, taj isti narod njegovi tobožnji predstavnici i vodje pozivaju da ide stopama evropskih:i amerikanskih паroda koji izumiru, i koji su izgubili smisao života; pozivaju ga da se Što pre razvrali i odrekne svoga poziva, samo da bi ličio na evropske DaFOdeje || ________ OI O |

· »Religijozni- pokret koji- predstoji ruskom narodu, sastoji se u tome što бе се рокајај onaj veliki gr-e:h koji već _odavna muči i razdvaja:ljuđe nesamo u Rusiji nego u celom: svetu, Ali ovaj бтећ ne moga isktpiti ni političke reforme, ni socijalistički projekti o budućem: društvu, ni revolucije... Freba samo svi ljadi da budu svesni svoga greha:koji čine, ili u-kojemu tčestvuju, +.treba da požele da зе озјођоде #об бтећа,« 27557: 5: а Ра

"Меозротпо, Tolstoj umetnički kritikuje stid i laž savremene civilizacije, ali to fa: baca u-slere utopizma, Nerazumevajući i odbacujući kulturu, Tolstoj ne razume ni taj bitni metod kojim se -revolucijono razvija kultura, penjući se postepeno sve više k pobedi, a s novim prevratom {od kapitalizma ka kolektivizmu) i ka ljubavi, Tim bitnim metodom javlja se i klasna borba. Tolstoj ne vidi klase; na brzu ruku vidi svugđe samo dobre i zle ljude, Kao protivnu lju-

bavi, odriče borbu a ljubav razume okolišno, kao apsoluino po-.

itrebnu 1 rukovodnu zapovest, a ne kao cilj, Pogrešno i apstraktno

stvaranje ljubavi dovelo je Tolstoja ka škodljivom propovedanju

neprolivljenja, što znači potpuno popuštanje žlu, Sloven i mistik, Tolstoj smatra grupisanje zemlje i nagomilavanje kapitala 'rehom ljudi, i da bi svi ljudi-opet došli do zemlje treba, po njemu, samo Dpostati svestan toga greha, iskupiti ga, pokajati se, On veruje u ljude, u njihovu šavesnost, ali neveruje u, kulturu, Prema zapadnoj Evropi

i Americi predlaže rovove!,,,

TI tako, u jednom „čisto ekonomskom problemu Tolstoj se nije umeo naći i, izgubiv logičku ravnotežu, pao je u šuplje ı maglovito moralisanje, O SDI JA · i ;

· OSE Ш

___ Seljaci budući mali sopstvenici imaju tendenciju da sami iznalaze svoju ideologiju u starozavetnom delu biblije, i zato, naravno, nikad nisu dolazili do kolektivizma u svojim socijalnim programima.

Revolucijonarna energija njihova često se ispoljava u ozbiljnim istu-

pima, — ponekad čak i pobedonosnima (XVII vek u Engleskoj), ali ni pobeda ni poraz njihov nisu mogli izmeniti ničega bitnog u kulturi, Sitna sopstvenost neizbežno stvara porast jednih a pad drugih gazda, i sitno-sopstvenički idealizam, egalitarizam, nije u stanju izmeniti ništa radikalno, nije u stanju da izleči i izbaci korenitu bolest čovečanske kulture, |

167

NL