Nova Evropa

_ Politički pregled. Unutrašnj a Р olitika, Наша опозиција.

_ Откако смо товорили, пре. нет-шест недеља, | „O нашој унутрашњој политичкој ситуацији, поводом смрти краља Петра, и обећали испитати начела и побуде који крећу данашњу нашу парламентарну оповицију у њеној акцији за стварање »оповипијоног блока«, и који, вероватно, чине тему разговора и преговора, њених вођа, та акција. и ти разговори. једнако се настављају, али до неког конкретног резултата, или бар до јаснијих линија и одређеније омеђених контура, досад није дошло. · Осим, можда, ако се што скрило нашем оку, те остало засад тајном главних преговарача. у »блоку«. (Г. Трумбић нам је изјавио, да он није у том блоку, и да га је Г. Радић, у свом интервју-у са дописником лондонског »Morning Post«-a по вабуни онамо ставио; — њему је, додуше, саопштено да је за њега резервисано место у главном одбору, али он није дао свој пристанак.) Можемо дакле мирно наставити онде где смо стали. Но, пре него што бисмо се повабавили акцијама и личностима наших данашњих опозицијоналада, изгледа, нам корисно, и у овом часу згодно, посегнути дубље, и бацити прво мало историјског светла на развој наших странака, и поименце опозицијоног духа у нашој политици последњих година.

да време рата, држава је била она, диктаторска. власт и сила, која је безусловно располагала личностима и стварима, животом и иметком својих грађана. На основи идеје, да опћа и заједничка, корист, да будућност — коју не може свако одмах да види и разуме — захтева, да се сва снага на расположењу једнога. друштва употреби у једном правцу и у исту сврху, почело се спровођење употребе те снаге изводити без обзира на расположење тога друштва, па и силом. То је с почетка ишло полако, а. после све јаче. А потрајало је тако дуго, да је пролазно стање добило вид нечега што треба увек да траје и да остане. Код многих људи развила се немоћ другога мишљења, навика да се ништа не сме да мења, док је друге људе, другог менталитета, спопало тешко и црно незадовољство, неограничен бес и мржња. према свакој сили одозго. Ублажење несносног положаја требало. је да пружи изглед и предсказање да ће, са свршетком изванредног посла и одређене задаће, престати и изванредне мере и изнимно стање. Али се у томе сви преварише, и они усхићени и срећни који су за опћу корист могли да употребе сва државна. и јавна насиља, као и они очајни и несрећни који су имали само да подносе и трпе. Сад је рат престао, ново је доба по имену ту, а све се и даље дешава као и пре, т. ј. држава, илити компонента, сталешких група, — представници њени по случају избора. —, стоји и даље на становишту узнемиреног и опасног стања, где

208