Nova Evropa

nije pravo, i u najmanju je гики 1 ђе ргауе сугће, Оуа 51 ргауса koprcanja naših dobrih ljudi, i oba imaju neko genčralno značenje: jedno je pravac pustoga nezadovoljstva, drušo.je pravac romantičke iluzije, Sve se to daje prosto ı lako uočiti i ustanoviti, Takoreći, mogu se prstom označiti pojedinci koji dejstvuju. Ali lične. para= digme ostavljamo na stranu, i dajemo samo konture. Ima grupa ljudi, povezanih ili raskidanih, kod kojih nezadovoljstvo i neufđodnost celine dobiju neki lični smisao i bivaju lično primenjeni, U jednom se srcu nakupi i zgusne gorčina bezbroj srdaca, i tuga opšta zavije se u jednu dušu; sve postane teškim i strašnim ličnim raspoloženjem, Tragika osfaje slepa, jer se radi o silnoj mladosti i naivnoj nepokvarenosti ovih tipova, Nešto pusto i samrino digne se kao. crno znamenje, i tek kratak pucanj iz brauninga, nekakva žalosna bolesnička postelja, ili kakav iskežen cinizam, dadu tajni neko objašnjenje, Celo to koprcanje neuračuanljivo je, energično, i aktivno, Druga grupa, starija, navela se na pučinu reči, planova, saveta, pod njom je trošna daska ilužija, a u razvijena jedra duše vetar slatke megalomanije, Sve što ova grupa govori— „jer ona načelno ne radi ništa — sve to Je mudro, upravo vrhovno mudro. Gledajući #0, до– bija se impresija sejanja mudrosti sa putujuče pozornice, Dabodme da život ide bez obzira dalje; Koprcanje je ovo uglavnom jalovo: danomice se odigrava ista uloga, — a zbilja, to je ipak nešto sasvim drugo; Idealizam u procepu dao nam je dosada ta dva iscerena lica. Mi verujemo da je to prolazno, jer je trenutno. Iznenadjeni idealizam pružio je u brzini najlošije što je imao, Možda je to neka vrsta sakrivene taktike za dobijanje vremena, jedna varka i uzmak ispred pravog napadaja ili odbrane, Ali dok do toga ne dodje, potrebna je ravnoteža, potrebno je da se sačuva čisto i lepo verovanje, i mora: da se snaga sakuplja i sprema. Jer na kraju uvek рођедјије зато oho što je normalno, što je realno, i što je prosto, Naročite i iznimne veštine ne mogu dugo da vredč, a istine ostaju jednostavne i stare. Idealizam će se opet osloboditi, i onda će pobediti.

Vide se već dobri začeci, to je sasvim sigurno, i шта јоХ опоб jedrog, prirodnog, i zdravog optimizma, I treba počekati, Izgleda, kadikad, da ni od čega nismo za tri godine slobode. toliko mnogo: stradali, kao od poduzimanja i rada na-vrat-na-nos, U tome komešanju i toj gurnjavi poiskakalo je, na sasvim prost način, bezbroj loših tipova na površinu, Pa kao što je zlo što momentano петато velikih vodja, još je veće zlo, pouzdano, što nemamo ni običnih уојnika, Vrilog mora da se utiša, zaustavi, smiri, Perturbiran je celi prirodni raspored svih moralno-infelektualnih vrednosti, Ali prosti rad i ispunjavanje dužnosti dovešće sve u red i amputiraće sve Što je izvan svoga mesta, Jer hteti dobro neće biti dovoljno —, i moraće ono što je dobro da se pokaže, i da se dade, Za nepojmljivo: kratko vreme našeg postajanja, izbačen je i idealizam iz koloseka,

· i sad ne može još pravo da se snadje. Treba i on da se smiri, da ne

alektira, Ako je u mukama, ima da otrpi i da podnosi, To je prvo, Opasnost trenutka nikada nije u njemu samom, nego u ličnoj zabuni

[94..