Nova Evropa

subjekata, Prvi korak ka oslobodjenju idealizma biće u tome, da, u. težnji da postane opet jednostavan i prirodan pogleda trezno unaokolo, i ispita sve realno i hladno, Možda će kome biti smešno što ćemo reći, ali moramo da upotrebimo pravu reč —: idealizam treba.

dili O MI I-II

___Nemamo vremena da se upuštamo u kritiku: dosadašnjih pokušaja formiranja novoga idealizma kod nas, Pa tek onako, uzgred, spominjemo njegovo razdeljenje u dve hrpe, jedne što čami u poli-

lčkim strankama, a druge van istih. Venu i kunjaju. sve naše poli-,

tičke stranke podjednako, i mada je proces trulenja spor, on se svč više širi, i zarobljeni dobri ljudi u njima nemaju zaista više dugo da.

čekaju. Nove su stranke u formiranju, i jasno je da je i izvan stra-. naka skoro svako delovanje budi kakovih organizacija u raspadanju,: da ga nema. Uopšte se elementarno rušenje i gradjenje toliko izme:

šalo i ispremetalo, da je teško čak i razabrati se, Ali je jedno ipak iznad svake sumnje: postojale su i neprestano postoje težnje formiranja idealizma, Idealizam je tu, živ je, зато je пезгедјеп, пе-

upoznat, bunovan od čuda, neorganizovan, rascepkan, izgubio je iz. očiju neposredni cilj, nedostaje mu jedinstvo, Izmedju perifernih

kontrasta — levo, mladih, oforčenih, nezadovoljnih i žepih buntovnika; desno, starih, slatkih, mudrih, i dobrih iluzijonista, — postoji i razvija se ćutljiva, sveža, prirodna, prava i prosta jezgra idealizma. Umor i latencija će da prodju, 1 u vrlo skorom vremenu otpočeće da se vrši u velikim dimenzijama funkcija korisna i potrebna, Ona

će da bude dvojaka, Sabiranju i syrstavanju moraće da se dade tehničko-materijalna podloga jedne tipične organizacije, A. za ideološku zgradu ocrtaće se i odrediti, svom jasnoćom i ubedljvošću,.

elementi visoki, zajednički i opšti, Na ovu prognozu daje nam prava. naša elničko-rasna odmornost, nepotrošena, sveža, i divljačna snaga plemena, te pojačana životna sposobnost akomodovanog tipa našeg.

~ E Устав, и војни судови,

- (Обраћамо нарочиту пажњу стручним круговима и свима нашим

читаоцима на овај чланак Г. пуковника Дра. М. Аћимовића, професор»

правног факултета у Суботици, и једног од наших најпознатијих војнобудских стручњака, коме су за време наших ратова поверавани многи и Важни послови у вези са законодавством у војсци. 5 i Ми смо, у једном од ранијих бројева »Нове Hnpome« (од 21. јуна Т. Г.), донели мишљење о војним судовима једног нашег цивилног прав= ника, Г. Дра. Киршнера, које заступа друго гледиште. Артументација Г. Аћимовића, у првоме делу чланка, — како није тешко увидети И лајику врло је снажна. Но нама се чини од нарочите важности други neo његова чланка у којем, иако одушевљен официр и члан војске, отворено удара на лични режим у војеци, и на злоупотребе које прете да поткопају добар | тлас и смање углед наше народне војске, стечене крвавим знојем и по

195