Nova Evropa

се чини да треба поћи корак даље, па приступити мало ближе и практичном решавању ових и других питања, како их поставља свакидашњи живот. Хоћемо да се приближимо онима који, и у свету и код нас, мисле као ми, или бар слично, и да им помогнемо и делом, колико до нас стоји, у њихову послу.

Ако треба да начинимо неку синтезу наших мисли и тежња, нешто као програм на основу којега бисмо сада пошли корак даље, и ушли у јаван живот и политику, указују нам се, са, великом јасноћом, следеће контуре, које одређују смернице нашем будућем деловању наспрам постојећих струја и праваца, поглавито и пре свега наспрам оних наше ближе околице, Југославије.

Имамо, — тако нам изгледа, и тако осећамо —, да приступимо ономе фронту који стварају, и који треба да створе, радници (душевни и мануелни, по градовима, и фабрикама, и по селима. — земљорадници) према, нерадницима, или неправим радницима (тотованима, »капиталистима«), и да се заложимо свом снагом и свим знањем за, остварење друштвеног стања у којем ће рад бити мером за услове живота и одлучивати о положају појединца. Прави рад, и само рад. Јер као што се не може порећи буржоаским круговима н странкама, да су и у њима заступљени прави елементи рада, не може се, с друге стране, озбиљно рачунати ни са свим елементима који се данас називају радницима и пролетерима; има много тога да, се учини, особито данас, да се у том погледу појмови разбистре и фронтови прочисте. Ипак, очигледно је и несумњиво за нас, да се у капиталистичком свету рад не мери и не цени правилно, да. рад још увек, и више можда него икад, служи за експлоатисање. Изгледа нам стога природно да ми, који смо у теорији увек били на страни рада и радничких класа, у часу опредељења, приступимо к њима H у животу; утолико пре, што је данас — стицајем прилика, — класа интелектуалаца највише пролетерска и најгоре експлоатисана, и то у Југославији, — и по осталим малим још несређеним и полуцивилизованим земљама, — више него игде.

Ми се, према томе, у нашем јавном и политичком животу, опредељујемо за раднике и земљораднике. То још не вначи, дабогме, да самим тим ступамо у једну од постојећих социјалистичких или земљорадничких странака или организација, иако можемо тражити да им се приближимо, То не значи ни то, да ми признајемо социјалистама и земљорадницима све оне који код нас данас то име носе, и да ћемо одмах поћи у њихово друштво; или да. мислимо. на другој страни, прекинути одмах односе са демократским елементима по буржоаским странкама, који су у души исто тако за раднике као и ми (или бар еволујишу у том правцу), и који ће се данас-сутра наћи с нама на послу и здружити. Ми се засад једино изјашњавамо за социјалистичку и земљорадничку политику, у којој желимо и ми да узмемо учешћа, са снагом и способностима. које нам стоје на. расположењу, и које ћемо, у даном тренутку, понудити онде где будемо сигурни да су и у пракси најбоље обезбе-

323