Nova Evropa

Ђена начела правог радничког схватања, и озбиљне социјалистичке науке. Међутим ћемо пажљиво пратити интернацијонални социјалистички покрет, с нарочитом намером да настојимо и помогнемо, да Југословенство, и СОловенство уопће, добије у њему место које му припада, и да значи нешто у интернацијоналноме свету.

Желимо да радимо, — и да посредујемо, ако нам допусте, првенствено на. везама и што бољим односима, између радника и земљорадника Југославије, међу којима, на крају крајева, мора доћи до уједињења, на истоме фронту, противу заједничког. противника, као што је већ дошло у другим, већим и напреднијим, земљама. Држимо, уошће, да наш југословенски социјализам мора, поред. својих најпречих рођених брига, водити пре свега рачуна о приликама у земљи, и оријентирати своју политику тако да се креће правцем који резултира ив интернацијоналних тенденција и домаћих потреба; да мора услед тога, нарочито и без околишења, поклонити своју пажњу питањима земљорадника, којима треба његове помоћи, будући да је он боље и од раније организован и образован. При огромноме броју сељачкога народа у овој земљи, и с погледом на стање његове образованости и потребе његова подизања, не може се данас ниједан озбиљан југословенски радник одбранити од помисли, да би му место управо било у странци за организовање и уједињавање сељака. Једино природни положај интелектуалацапролетера у данашњим нашим приликама, и уверење, да сваки прави југословенски социјалист мора ионако тежити за, подивањем земљорадника, и да ће свака право схваћена. социјалистичка политика у овој земљи ићи затим да помогне пре свега решење земљорадничких проблема, и гледати да што пре дође до блока свију · радника Југославије, зауставља нас међу социјалистима, или радницима у ужем смислу.

- А социјализам, интернацијонални и југословенски, вратиће један дуг класи интелектуалаца, ако им данас, кад су они најгоре погођени ратом и поратним приликама, притекне у помоћ, и предусретне их добродошлицом; јер интелектуалци су израдили системе, и пружили подлогу на којој је изграђен данашњи социјализам, и на којој почивају организације радника, које су ове ставиле у толико бољи и сигурнији положај него што је онај у коме се данас налазе њихови интелектуални другови. Одвише развијена љубав интелектуалаца за индивидуалне слободе и необавезности, учинили су од њих данас материјално највише заостали ред друштвени. И они се морају повиновати опћем закону организовања у свету, међу људством које се сваким даном умножава и шири, те ступити у сврстане редове или на чело својих радних другова, и морају овима помоћи, да не изгубе ниједну од позиција које су себи с муком извојевали, већ да се утврде у данашњој критичкој ситуацији, кад су рат и поратни преврати изазвали преокрет материјалних вредности, и ољунули неморал и корупцију у људско друштво, те буржоавију свукли дубље него што је икад била у глиб капитализма. — До интелектуалаца стоји,

324