Nova Evropa

пре нас кренули на културни пут. А ето, код нас се велики број студената и навала на високе школе узима као лош знак! »Шта ћемо с толиком интелигенцијом«« — пита се, а заборавило се да народ од 12 милијона, ако жели напредовати, мора имати сталан, велик, и јак кадар лечника, професора, учитеља, правника, инжинира и т. д. Ми још немамо школа савршенога типа, с довољним бројем добрих наставника, ми немамо уређених болница, ми немамо лекара ни у сваком срезу; ми не експлоатишемо своје руднике, и ми скоро уопште немамо творница за прерађивање сировина, којих наша земља има у изобиљу, — а колика је штета по земаљске финансије изводити сировине место израђених продуката! Да и не говоримо о нашим железницама, цестама и мостовима, и о целом управном апарату, где на одговорним местима седе толики полуобразовани људи. Санацију оваких прилика у нашој држави може провести само један нов, непокварен и спреман кадар интелигенције. Ради тога је дужност државе да припреми ту обнову и да узме најактивније учешће и бригу у формирању тога. здравога, типа, интелектуалаца, који ће извести народ и државу на добар пут. Држимо, стога, да, навала на универзитете, посматрана с тога гледишта, може да буде само добар знак за наш народни живот. И када би, неком згодом, омладина престала добровољно полазити високе школе, држава, би, држимо, била, присиљена, и на свој трошак опремати и издржавати ту нову војску. Али све нако до тога случаја не може доћи, држави остаје дужност да помаже и издржава студенте. који то издржавање требају и заслужују. Широке масе Југославије су сиромашне, оне се истом подижу и буде, и данас баш оне из своје средине дају најспособнији и најбистрији подмладак. Томе се подмлатку мора пружити могућност да развије све своје способности. То би требала да увиди наша млада држава и да почне зидати на широким темељима. Наша држава мора дефинитивно да се ослони о народ, о радну већину, а не о помоћ капитала којим би могла сама да завлада на корист широких радних врста. Ако данашња влада, још нема те моћи и одважности, она треба бар да покаже своју добру вољу ва коначним решењем социјалних проблема. Школовање сиромашних о државном трошку је интегрални део тога зтроблема. Садашњи начин потпомагања у форми равних неједнаких стипендија је апсолутно погрешан и неправедан. Дужност је наше владе да те неправде што пре уклони, и нађе праведнији начин поделе државне припомоћи. Јер се доиста не може мирно посматрати, да једни студенти добивају месечно оне суме које други до(бивају за целу годину! У сваком случају стипендије морају бити толике, да сваки стипендиста буде економски осигуран, те да се може посветити само својим студијама и редовно довршити науке. (Све стипендије треба да се подељују из једнога фонда. Прорачун за стипендије треба да се повиси, те да се води тачна контрола 0 подели стипендија, да се помажу само еиромашни и у истину по требни. Стипендије се, пре свега, морају изједначити, јер се студенти не смеју делити у гладне и сите. А ћ

352