Nova Evropa

вити компромис између две противне струје, који је иначе немотућ или би нас могао одвести у стање анархије. У сваком случају, не треба. да одаберемо смерницу само једног ветра, да се пустимо низа њ и утопимо у њему. То је становиште омладине, која не помишља на стварање »јужнословенског социјализма« — појам који су избацили људи још пре рата; млађи се нараштај опредељује све више на. лево. Чак и они који су од природе конзервативни, готови су да рачунају са »стварношћу каква, јест«, и верују у еволуцију и време које све ране зацељава и погрешке историје исправља. Има их, додуше, и таких који, нако пролетери, имају буржоаску идеологију, за коју се, понекад, знају и да боре. Они се боје да би, укидањем приватне својине, нестало и »приватне иницијативе«, и не верују, да се она енергија коју зовемо човеROBOM амбицијом мозке у нечем племенитијем да испољи него у одвратном гомилању материјалних добара, које се постизава, само екопомским заробљивањем других људи, који немају довољно способности да постану паразитима друштва. Али њих је све мање. Прави су представници данашње млађе тенерације они који се, као крстопосци, кров цео живот пењу на, Голтоту Човечанства, и испаштају сатрешења векова. Они се боре средствима која им прво до руку дођу, и против опасности на које прво набасају. Оваки су код нас ослобађали Напцију Југословена, па се сада боре за ослобођење Човека Југословенина, економски потлачена од људи његове сопствене крви. Ради овог долазе у сукоб с богатим класама, нашет народа, и с властима које су иввршилац воље ових класа. Овај се део млађег нараштаја оптужује са тешког греха — напуштања идеала, освештаних патњама многих поколења и крвљу најбољих синова наше расе. Међутим то не стоји, — омладина не напушта идеале, она наставља да. се бори за оно што су јој стари у аманет оставили. Буржоаске класе увимљу само боје народне тробојке, да у њих замотавају своја недела, док је нацијонализам и патријотизам омладине пуно шири: она полази од југословенства па иде све тамо до интернацијонале и светлог човечанског космополитизма. Њени противници, међутим, стоје још увек код регијонализма, не виде преко племенских граница, и најнапреднији међу Њима, једва назиру југословенство у далекој визији.

Преко наше земље прелазе две реке идеја, од Париза и од Москве. Реакција из њих хоће да, нас пусти низ прошлост, у свет који се распада и труне. Мишице млађих, јаке као њезина воља и бол потиштених, стежу се, захватају из обеју река оно што је напредно и савремено, и гоне Југославију у море здравља, и светлости. Верују да ће победити, јер верују у напредак човечанODBIO А. Бетмен.

419

а