Nova Evropa

I nikada taj čovek ne može da pojmi da je istina pre svega u njemu samom, A kako bi i mogao on to pojmiti? — ta on u rodjenoj zemlji svojoj nije svoj; čitav je već vek kako se odučio od rada ; nema kulture; rastao je kao institutka izmedju zidova ; ispunjavao je neke čudne obaveze, manje ili više neodgovoran za njih, prema tome koliko je pripadao jednoj od četfrnajst klasa na koje je podeljeno obrazovano rusko društvo, Čovek taj dakle nije drugo do otkinuta i po vazduhu nošena biljka, I to on oseća, i zbog toga strada, i često mu je tako mučno! ... Najzad, šta ima u tome, da — iako možda od naslednog plemstva, i, verovatno, posednik kreposnih duša — da, po plemićskoj slobodi, dozvoli sebi malu fantaziju i da se odmamiti od ljudi koji žive »bez zakona«, da za neko vreme, u ciganskom logoru vodi i pokazuje medveda? Daje se takodje razumeti i to što mu je žena, »divlja žena«, po izrazu jednog pesnika, pružila najviše nade da će da proći tuđa ; što se dakle sa lakomislenom, ali čudnom verom baca u naruča Zemfire, »Eto gde je moj cilj, gde je, možda, moja sreća; fu, u krilu prirode, daleko od sveta, tu, kod ljudi medju kojima nema civilizacije i zakona„« A šta se pokazalo? Pri prvom sudaru sa uslovima te divlje prirode, Ale ko ne odoleva, i kalja svoje ruke krvlju „,. Nesamo svetskoj harmoniji, nego eto ni ciganima nije taj nesrećni fantast dobro došao! I oni ga teraju. Ali — bez osvete, bez mržnje, uzvišeno, prostodušno :

»Oslavi nas, gordi čoveče ; Mi smo divlji, nemamo zakona, Ne mučimo, ne kažnjavamo«,

Sve je to, naravno, fantastično — ali, »gordi čovek« je realan

i s oštrom |аспобби zapažen, Prvi put ба je u nas shvatio Puškin, Tog gordog čoveka, koji je, neka mu samo što nije po ćudi, gotov a s mržnjom namuči i kazni, bilo sam, bilo setivši se da pripada jednoj od četrnajst klasa, s pomoću zakona koji muči i kažnjava, Ne, fa genijalna poema nije podražavanje! Tu se već pretskazuje rusko rešenje pitanja, »prokletoga pitanja«, o narodnoj veri i istini : »Smiri se, gordi čoveče, i pre svega slomi svoju gordost, Smiri se, besposleni čoveče, i pre sveđa počni raditi na svojoj njivi«. Jer u tome je rešenje po narodnoj istini i po narodnom razumu, »Nije izvan tebe istina, nego u tebi; nadji sebe u sebi, potčini sebe sebi, ovladaj sobom, i ugledaćeš istinu, Nije ta istina u stvarima, i ne6ćde preko mora, nego pre svega u tvom radu nad samim sobom, Pobedi se, smiri se, i bićeš slobodan kako nikada nisi ni zamišljao, i počećeš veliko delo, oslobodićeš i druge, ugledaćeš sreću, jer će se ispuniti život tvoji; i shvatićeš, najzad, narod svoj i svetu istinu njegovu, Niti je kod cigana, niti je igle svetska harmonija, ako si je ti prvi nedostojan, ako si pun mržnje i Bord, i tražiš život zabadava, i čak i ne pomišljaš da za njega treba platiti«., Takvo je rešenje pitanja u Puškinovoj poemi »Cigani« snažno istaknuto, Ali je još mnogo jasnije izraženo u »Еубептји Onjeginu«, već više ne fantastičnoj nego realnoj poemi, u kojoj je ruski život ovaploćen s takom tvo-

307