Nova Evropa

bi samo privremeno primirje, a sukobi ne bi ipak prestali, — sve dok se ne formira jedan novi ekonomski tip, jugoslovenski kapitalizam, kao naslednik naših pokrajinskih kapitalizama, Njega vlada, doduše, ne može sama stvoriti, ali bi mogla da ubrza njegovo formiranje, Treći, po našem mišljenju, vrlo važan razlog »sporu«, leži u ekonomskoj bedi radničke klase, Pobedonosna srpska buržoazija, i jugoslovenski finansijski kapital koji se formira, u nesposobnosti da u svoju korist reše parlamentarnu krizu, i ozakone jedno uredjenje države kao jamstvo za uspešno provodjenje svoje ekonomske politike, a u isto vreme i nesposobni da organizuju proizvodnju zemlje, poništili su mandate radničkih poslanika, raspustili glavne radničke organizacije, ekonomske i političke, i zavele jedan režim terora i nasilja koji će da udje u poslovice, Komunistička partija i crveni sindikati, jedine radničke organizacije koje su bile u stanju da okupe sve proleterske mase, nesamo iz gradova nego i sa sela, stavljene su van zakona, komunisti se zavlače pod zemlju namesto da idu pred mase gde im je mesto, a same mase nasedaju agitatorima hrvatskih kapitalista, odlaze u njihove grupacije i daju im fizičku snagu, i spremaju, ne državni nego nacijonalni udar, i prepad na samu zajednicu, Neka se poboljšaju životni uslovi najamnih radnika, i nek im se povrate slobode koje su čak i pod Austrijom imali (kao pravo zbora i udruživanja, i druge), pa će nezadovoljstvo da se umanji, snage će da se ušore, i nastupiće reorganizovanje, možda, i u komunističkoj partiji, koja stoji doduše na stanovištu klasne borbe i revolucije proletarijata ali je protivnica preuranjenih ustanaka, i koja je, pre svega, za zajednicu Jugoslovena, i za federaciju balkanskih naroda, A to je ipak najvažnije —: pitanje opstanka naše nacijonalne zajednice, koja još nije dala, ni počela da daje, svetu ono što ima да 44, naš doprinos svetskoj kulturi i svetskom дићи,

A, Behmen,

Економски преглед, Индустријализација. Југославије.

Меркантилизам 18, века усвојио је као догму нацијоналне економије, да је један народ утолико богатији што више има готовине златног новца. Политика меркантилизма ишла је дакле затим, да фаворизирањем експорта а правећи потешкоће импорту постигне активну трговачку биланцу. Та активна трговачка биланца имала би онда као природну последицу, да би више злата улазило у. земљу, као еквивалент за експортирану робу, него што би изашло ради плаћања импортиране робе. Резултати оваке политике, подупрте великим изумима на пољу технике, довели су дотога, да се индустрија почела нагло развијати, тако да је ускоро достигла и престигла обрт, претворивши многе самосталне малообртнике у пролетерце. Од тога доба, више мање, све културне државе иду

181