Nova Evropa

затим да подигну и помогну властиту индустрију. Велике силе које су акумулацијом капитала и јачим културним развитком, биле: прве у могућности да снажно развију своју индустрију, настоје уговорима, колонијалном политиком, и свим другим средствима и начинима што су им на расположењу, да својим производима нађу што бољу и несметану прођу. Наука политичке економије стоји у овим земљама на принципу потпуне слободе промета, те најодлуч=није одбацује сваки систем заштитне царине. Државе, међутим, које нису на време знатно подигле властиту индустрију, настоје да то колико могу надокнаде, па стављају импорту стране индустрије, осим високе царине, све могуће потешкоће на пут, да би тако својој индустрији осигурале домаће тржиште, Наравно да наука политичке економије у овим земљама стоји на становишту заштитне царине, С формалне стране, наглашује се, додуше, да та заштитна царина не сме постати принципом, дакле нешто вечно, него да се има проводити само тако дуго док се домаћа. индустрија толико ојача да јој страна индустрија не може да нашкоди, то би имала да буде, према томе, нека врста одгојне царине.

Природно је, у смислу овога што смо рекли, да се и код нас стоји на принципу јаке заштитне царине, а форсира се проширење оних индустријалних грана које већ постоје, и оснивање оних грана које још не постоје али би имале све или већину предувета за снажан развитак, Добри предувети за развитак индустрије у једној земљи могу да буду природни и уметнички. Код првих се ради, углавном, O привредном развитку дотичног краја и народа уопће, док други зависе од административних мера што их дотична држава предузима за своју индустрију, каои о фискално-социјалним пристојбама које терете дотичну индустрију. Предувети за развитак наше индустрије били су разни, и мењали су се са развитком политичке ситуације. Предратна Србија није имала ни смисла, а ни средстава за снажан индустријални развитак, тек царински рат са Аустро-Угарском дао јој је неки бржи темпо у том правцу, док постојеће партијске борбе, које су црпле сву снагу народну, а затим систем мисија и комисија, поуздано нису ишле у корист оваком развитку, Аустро-Угарска монархија имала је сразмерно јаку индустрију, којој је са званичне стране посвећивана велика брига; само што се та индустрија није никако налазила на територију који је насељавао наш елеменат, У Аустрији, богатство угљена и жељеза, довољан капитал, и спремна радна снага, концентрирани на северу, имали су као наравну последицу да се и индустрија углавном развила у тим крајевима, спепијално у Чешкој и Моравској. Угарска, опет, која је имала систем директне државне потпоре за поједине

државне гране, водила је напоредо своју познату нацијоналну политику; субвенција се је и нашим људима давала, али само ако би седиште подузећа било у ужој Угарској. Босна, која се привредно колебала између Беча и Пеште, била је препуштена експлоатацији од стране неколицине привилегованих појединаца. Додуше, домаћи господари нису ни имали довољно капитала, а и оно што

су имали нису били склони да уложе у индустријална подузећа.

182