Nova Evropa

губи једнако свој колорит. Јеврејска мала — „Шпанија“ Војислава. Илића, у коју је често свраћао да се на звуку њена језика пи у носталгији њене душе инспирише за своје шпанске романце умире и остаје јалова. Између многих књижевних полетараца. и пјесника-почетника, које је јеврејска мала дала, не нађе нико снаге да фиксира њену љепоту и изрази њено тужно издисање. Хајим С. Давичо, сарадник „Отаџбине“, оставио је само један књижевни покушај у новелама („Са Јалије“). Млађе генерације научише, истина, добро српски, али из тек научена језика не проговара још душа са свом баштином вијекова. Толерантна средина. учинила је из њих добре грађане, и поуздане, искрене отаџбенике. То су засвједочили у ратовима као војници, и у позадини као пожртвовни сарадници у свим народним и социјалним акцијама. У подјармљеној отаџбини, под аустријском окупацијом, били су једнако интернирани и шиканирани као и остали грађани. Њихово владање према непријатељу било је патријотско. Србија није никад тражила. од њих да се као Јевреји одроде. Разлози, да је њихово јеврејство, неко вријеме, само животарило, и, без дотицаја с јеврејском савременом културом, јењавало и пропадало, имају се тражити у мртвилу и духовној раскиданости јеврејског народа до појаве цијонистичке идеје, а не у политичком положају Јевреја у Србији, Кад их озарише прве зраке те идеје, „Срби Мојсијеве вјере“ стадоше се нацијонално будити и освјешћивати, Данас стоје и они под утицајем јеврејске идеологије, и дају, у дивној синтези свога двојаког живота, примјер како се имаде одредити одношај према држави и сопственој народности. -

Сличан развој показују и Јевреји у Босни, Само је он тамо спорији. Ту није средина била нацијонална као у Србији. Други су односи: Босанци разједињени, управа у њемачким и маџарским рукама; Хрвати теже Хрватској, Срби Србији, муслимани и према. једнима и према другима, нацијонално индиферентни. И Јевреји остају, овдје, у свом амбијенту, Увијек су међу собом. Говоре својим језиком, светкују суботом, и чувају вјеру. Тек прве нацијоналне борбе Срба продрмаше, индиректно и њихов свијет, Одонда се стадоше политички освјешћивати. Долази већ и млад нараштај који, васпитаван у српскохрватским школама, утиче на активно опредјељивање Јевреја у домаћој политици, Ако нацијонална култура. босанске средине, туђинском владавином устављана и ометана у свом развоју, није могла, у тим приликама, да повуче Јевреје у своју сферу, ипак их је средина као такова, са својим полуоријенталским менталитетом и свим својим географским, економским, и политичко-социјалним утицајима, толико привезала за земљу у којој живе и сами, скоро петсто година, да се осјећају потпуно њеном чељади, и да су свјесни солидарности која мора владати међу свим њеним становницима. Ову су солидарност засвједочили босански Јевреји у рату, пружајући прогањаним српским друговима У војсци, гдјегод им се указала прилика, помоћ и заштиту. Задњих година кооперирају Јевреји у многим јавним установама Босне. У привреди земље заузимају доста доминантан положај. У свом

266