Nova Evropa

јеврејском животу добро су организовани, имају неколико културних и опће корисних социјалних институција, и раде на јачању узајамности између њих и сународника у Србији и Хрватској. ~

Јевреји у Старој Србији — којих највише има у Битољу и Скопљу — живе још прилично одвојеним животом. Млађи нараштај полази државне школе и прилагођава се све већма новим приликама, У Хрватској су се Јевреји наглије снашли у култури средине, бар привидно. Они нису имали да из јеврејског амбијента уђу у друштвени и политички живот земље, као Сефарди, Били су већ полуасимилирани кад су из Аустрије и Маџарске дошли у Хрватску, Вичнији прилагођивању, они су, сразмјерно брзо попримили хрватски језик, и без устезања ступали у дотицај с околином. Као трговци, подузетници, обртници, техничари, правници, љекари, накладници, и чиновници, допринијели су знатно организовању и процвату привреде као и културе уопће у Хрватској. У политици, у публицистици, и у јавном раду Хрватске, истичу се многи грађани хрватски јеврејског поријекла. Та сарадња Јевреја није се радо примала код Хрвата. Узрок је томе у многом била њемачка културна оријентација ових Јевреја. Ова се увијек мање замјерала вишим круговима хрватскога друштва и интелигенције него Јеврејима, којима је њемачки био још матерински језик, Да је употреба тога језика код њих била природна, нато се није ни помишљало, Хрвати, навикли да, с правом, гледају у њемачком језику врло подесно оружје туђинске експанзивне и протународне политике, сматрали су Јевреје њеним експонентима, и нису марили да проникну дубље у разлоге зашто се старији нараштаји Јевреја њиме служе, Међутим, Јевреи у Хрватској нису имали код тога никакове политичке тенденце. Њихови преци, потиштени од Нијемаца, говорили су још у својим гетима њемачки. У овоме су језику назријевали и нешто свога, мада није за њих никада имао и неко нацијонално значење, као код Нијемаца. Њима је овај језик био средство за споразумијевање са растуреним родбинством, и веза с ужом заједницом — не њемачком него јеврејском. Колико су мало везани за тај језик, види се и по томе што га младе генерацпије скоро сасвим напустише. Јеврејима је данас, у најпретежнијој већини, хрватски матерњи језик; у међусобном писмену и усмену саобраћају, у својим кућама, у општинским школама, говоре Јевреји скоро искључиво хрватски, тако да се ово питање њемачког језичног саобраћаја код Јевреја, са свим незгодама за њих, може сматрати ликвидираним.

,

Изглађивању одношаја између Јевреја у Хрватској и народа, боље рећи хрватске интелигенције, допринијеће много и цијонистичка народна мисао, која чини да се Јевреји, у деликатнијим питањима хрватскога духа и хрватске народне политике, држе резервираније нето у прошлости. Овој се мисли има приписати и то, дасеи Јевреји Хрватске све више уједињују са својим саплеменицима. у Србији и Босни, штавише, да се свјесно уједињавање у циљу

јеврејског нацијоналног јединства оданде најснажније покреће.

267