Nova Evropa

У Војводини, гдје су Јевреји били мађарски оријентирани,и

били пуноправни угарски грађани, стоје прилике, наравно, другачије.

Но пут, којим ће они морати да слиједе од сада, у новој држави, исти је онај који су превалили Јевреји из Хрватске и Славоније, с том разликом да ће га они, користећи се искуством своје браће, моћи брже да пређу, и без кривудања, а

Уједињењем Југословена у једну државу губи покрајинсколокална оријентација Јевреја своју подлогу, и у политичкоми у нацијоналном погледу. Од 28, октобра 1918, они су грађани једне државе. Али, станујући на једном непрекинутом српскохрватском подручју, Јевреји су већ много раније стали да се, у знаку тога уједињења, окупљају и организују. Академска Омладина у Бечу основала је још године 1901 своје удружење под именом: „Bar Стога, академско друштво Јевреја из југословенских земаља“,

које се рекрутује из чланова са цијеле југословенске територије, без обзира на политичке границе. Оно издаје своје извјештаје на српскохрватском језику, Цијонисте из Хрватске, Славоније, Босне, и Србије, стварају, дуго пред рат, јединствену своју организацију са сједиштем у Осијеку, а доцније у Загребу. Године 1904, покреће у Загребу Александар Лихт (Тасће). духовни вођа младојеврејског покрета у нашим земљама, своју „Жидовску Смотру“, први часопис Јевреја на српскохрватском језику, из којега је, послије, произашао званични орган Савеза ијониста Југославије „Жидов“, заједничко гласило свију подружница ове организације, Од године 1903 до рата, одржали су јеврејски академичари из Србије, Босне, и Хрватске, читав низ конгреса и састанака (у Осијеку, Земуну; и Сарајеву), на којима је полазна тачка њихова рада била увјерење

да су Срби и Хрвати један народ, а њихове земље једна цјелина. Исто тако и средњошколске јеврејске ђачке организације из појединих покрајина стоје у међусобној преписци. У Београду излази „Јеврејски Гласник", који се чита у Боснину Хрватској, као што се писање „Жидовске Смотре" из Загреба, прати у Србији. Југословенска је мисао имала за корелат збијање и уједињавање Јевреја по српским и хрватским земљама. Зато их ослобођење није нашло ни неспремне ни несређене, Они су га са симпатијом ишчекивали, Потчињени утицајима природе, привреде, и просвјете југословенских земаља, а везани међусобом све већма српскохрватским језиком, они могу у јединственој држави у сваком правцу боље напредо-

вати него у разједињеној и распарчаној средини.

У првим данима самосталног државног живота била је свима јавним радницима и политичарима јасна неопходна потреба солидарности и кооперације свију грађана, и Јевреји су показивали добру вољу за сарадњу на свим државним пословима. Но није прошло дуго времена, а она се чиста, висока свијест, која је провејавала први државно-организаторни рад, претварала све видније у шовинистички, државно-расни нацијонализам, који је створио двије категорије грађана. Услијед тога настала је и код многих Јевреја изјесна резервираност у јавном раду, Само је у Србији

268