Nova Evropa

banke te tako da spasu narod od židovskih lihvara, i t, d. Navodim samo ono što sam čtao, —i znam unapred da će mi se prigovoriti, da. sve to ništa ne dokazuje, i da je svemu uzrok, što su Jevreji i sami siromašni i ugnjetavani; da je sve to borba za opstanak, i da bi se Jevreji, kad ne bi bili siromašni nego bogati, odmah pokazali huma= nima, dapače u takovoj meri da bi celi svet Zadivili # „Iv u

Jevreji se stalno tuže na mržnju i progone. lako ja ne poznam židovski hačin živofa, jedno ipak znam pouzdano, i to modu posvedočiti protivu sviju: da, naime, u našeg ptostog Rusa neke urodjene, tupe, religijozsne mržnje, — u smislu kako se to kaže: »Juda je prodao Hrista«, — uopće nema, Čuje li se što slična od dece ili od pijanih ljudi, ipak ceo naš narod gleda na Jevreje bez ikake predrasude ili mržnje, O tome sam se uverio kroz punih Pedeset godina sto sani ih proživeo sa narodom, u istim kasarnama, gde sam ležao s njime ha istim slamnjačama; bilo je tu i Jevreja, i niko ih nije prezirao, niti odbacivao, niti progonio, Kad bi ih narod video gde se mole Bogu, kazali bi ljudi: »Oni se tako mole, jer im je taka vera«, i mirno su, padače s odobravanjem, prolazili kraj njih, To se je dešavalo po vojničkim kasarnama, i svuda po celoj Rusiji, Raspitajte se samo malo, da li je ko Jevreje kao harod vredjao, radi njihove vere i njihovih običaja? I u kasarnama, i uopće u životu, vidi i shvata svaki prosti Rus sašvim dobro, da Židov neće s njim da jede, da se gadi od njega, i da ga izbegava gde samo može [to priznaju i sami Jevreji}. Pa što onda? Umesto da ба takav postupak vredja, svaki Rus mirno

i razbotito kaže: »To on tako čini, jer ши је taka vera« — а пе možda zato jer je zao, I uvidevši taj dublji razlog, oprašta mu on od svep stca. . , Ne, uveravam vas iu ruskog naroda nema pred-

tasudne mržnje protivu Jevfeja, Ali može biti da postoji neka antipatija naspram njih, naročito u nekim krajevima; i može biti da je опа tamo i vrlo velika, Toga kao da тога da bude; ali ta nesklonost пе boliče ni iz kake rasne ili relidijozne mržnje, nego usled izvesnih činjenica, kojima nije ktiv ruski narod, nego sami Jevreji, , , , Narod koji postoji već četrdeset stoljeća na ovoj zemlji, dakle malone od početka istorijskog brojanja vremena, i još, povrh toga, i tako snažnoj i nerazrušivoj organmizaciji; narod koji je tako često gubio svoju političku nezavisnost, švoje zakone, a možda, štaviše, i svoju veru, ali koji se je umeo uvek ponovo da opet ujedini, i da se obnovi u ranijojsvojojideji, da si stvori iznova zakone, pa možda i veru, — ne, tako žilav, tako neobično snažan i energičan, takav u celom svetu besprimeran narod ne bi mošao da živi bez takozvanog »status in statu«, Da pogledamo, u čemu se sastoji taj »status in statu«, u čemu njegova večna, nepromenljiva ideja, i u čemu suština te ideje, Karaktetistike njegove ovo su: odvajanje i oludjivanje od svega što nije jevrejsko, u tolikoj meri да је [0 роstalo тен охпа dogma, težnja da se ne asimilira, vera da u svetu postoji samo jedan jedini narod ličnosti — Jevreji, i uverenje da sa drugim narodima, ako ih ima, treba postupati kao da ih i nema, »Izadji iz naroda i stvori sebi svoju posebnu ličnost, i znaj da si otsada jedini uz Boga; ostale uništi, ili ih učini svojim robovima, ili

316