Nova Evropa

Naš stari češki narodni kralj Gjordje Podjebrad propovedao je, i imao je na svom programu, večni mir medju narodima, 1 to pošto su husitski ratovi potresli Evropom njegova doba, Rat od 1914 potresao je nesamo Evropu već celo čovečanstvo, i ja čvrsto verujem, da se retko kad u istoriji ukazala bolja prilika za ostvarenje onih ideala što su zadahnuli bili stari program kralja Gjordja. „Jer doista, taki ideali moraju biti krajnjim ciljem svakome pojedincu i svakome

narodu, Т. С. Мазатућв.

Председник Масарик.

Non cuivis contingit adire Corinthum, Није дато многим емртнима да свој живот, пун напорног рада и дубоког разми шљања, — па, богме, и мучне борбе —, крунишу делом као што је Масариково. Али се он може подичити још јединственијим тријумфом: да је задобио признање скоро целога света. Народ који роди пророка, има равлога, да буде поносит у себи и захвалан Богу; али је двоструко благословен народ који призна пророком пророка, кад се овај појави. Ма како да је тмурно небо данас над Европом, може се поуздано сматрати срећним знамењем, кад се види да чиста снага карактера несамо побеђује непогодне прилике него јој се победа и признаје и срдачно поздравља.

Може лако бити, да одајући њему част чешкословачки народ одаје полусвесно признање извесним његовим својствима. која осећа као евоја. властита. У првоме реду, Масарик је оличење моралног јединства Чеха и Словака, неодољива духовног процеса који је од Колара и Шафарика. начинио гласнике чешкословачког народног препорода. Још више, он сам израз је оних мужевних и прирођених врлина што расту у срцу се љачких раса и неводећи рачуна о равним напорима туђинских господара да их зауставе и угуше пре него што би донели цвет и плод. Чесн, ако сам их добро познао, имају мало љубави (а, биће мало и смисла) за оне спољне украсе живота, које неки народи толико негују, и чије отсуство може лако да заведе неупућена и површна посматрача извана. Али су они упорно и свим срцем одани самој ствари, и никада се не устежу да жртвују љуску ва језгро. И у томе је погледу Тома Масарик прави тип. Његов строго логички ум везао се за »реализам« као 32 главни циљ политике, и људске мисли иначе и живота уопште; он је лао ново и прикладно тумачење оној »реалној политици« која. је с правом постала- узречицом кад је говор о поштеним политичарима. Свет, неким чудним и поремећеним стицајем прилика, обично није у стању да научи оне вадатке који су најпростији; али је Масарик учинио, колико је год до њега стајало, да нас бар поучи, да човек реалист не може имати узвишенијег позива него да буде човек на своме месту, и да прави рез лизам у политици није динично обилажење и неузимање у обзир начела већ помно рачунање са чињеницама у даном тренутку > речју, исноведање, да. је, на крају крајева, ипак »најбоља политика — поштењо«. Од државника тражи се карактер, не тек површно играње стварима; а

12