Nova Evropa

лико су дубоке основе о којима се ради; затим, припремајући се сам врло темељно и брижљиво за оно што ће доћи; и напокон: уздржавајући се мудро, и чекајући психолошки моменат пре него што ће ступити на позорницу. Али онога часа када је тај моменат дошао, скупио је он сву своју храброст и ставио је на коцку све, У служби политике за коју је осећао у себи интелектуални и морални позив, у исти мах када је налнао за њу и реалну политичку подлогу. — Данаб, с угледом ни с искуством које има, њему је релативно лако доносити мудре одлуке. Али се прави човек показао онда када је, осамљен у изгнанству, имао да решава најтежа питања, и доноси одлуке од којих је зависило несамо све за њега и његову репутацију већ и судбина целокупног његова. народа. Зато ја кажем, да ми сећање на његов долазак у Лондон, као ново избраног Председника Републике —, са свим оним формалностима које усто иду, званичним церемонијама и почасним стражама —, мање годи него ранија успомена на једно кишно мартовско вече, године 1915, када сам, на жељезничкој станици заштићеној тмурном светлошћу противу напада непријатељских аероплана, дочекивао осамљеног путника, са њевовом Берком, који су путовали са српеким пасошем.)

И несамо да је знао, када треба доносити важне одлуке. Они његови доглавници научили су били одмах од самог почетка, тешку задаћу коју никада нису умели да науче неки мање срећни народи —, да буду на правоме месту у прави час. Први корак Масариков био је, да начини Париз средиштем покрета за чешкословачку независност, те да. тако, врло тачно, усредсреди све напоре у земљи где је било највише разумевања за ствари, па дакле и највише изгледа да. ће доћи до практичне помоћи. Затим се сам посветио много тежем задатку, да обавести и уверава британско јавно мњење, те је у ту сврху начинио својим властитим се-

%) Допустићу себи, да овде изнесем један згодан догађај, при коме сам и сам играо улогу посредника, а који лепо илуструје прилике на почетку рата, Професор Масарик дошао је у Лондон са српским дипломатским пасошем, али су надлежне британске области о томе биле обавештене, Два дана по његову доласку добијем телефонску обавест, да су га задржали на локалној полицији негде у северном делу Лондона као „сумњиву“ личност, услед све оштријих наређења што су их власти тада издавале противу „странаца“ („аНбеп апеппез“) Ревносни локални комесар полиције није налазио ништа тако необично у томе, да се ухапси особа рођена у „аустријској“ вароши Ходонину, која је професор на једном „аустријском“ универзитету, у Прагу, а дошла је у предграђе Лондона за време рата издајући се за српског поданика ! — Отишао сам одмах у ФорењОфис, и; замолио за посредовање Г. Кларка, који је одмах и учинио све што треба, да би главна полиција позвала своје органе да напусте погрешан траг. Али је комесар полиције био толико ревностан, да је још двапута требало интервенисати пре него што су бирократске кљеште коначно пустиле своју жртву; сви виши чиновници који су при томе имали посла били су већ сити ове афере. Професор Масарик се зацело с осмехом на лицу сетио овог свог ситног доживљаја, кад је примао званична документа којима се 5пт Сеогбе Сјетк пријављује као први британски посланик Чешкословачкој Републици, те је могао дочекати добродошлицом у Прагу првога британског званичника који му је био на помоћи за време његова изгнанства у Лондону.