Nova Evropa

. И тако је остало све до краја. Онда је дошло доба, када је осетио да, га много важнији задаци зову у Русију н у Америку него што их је још било у Западној Европи; и он није презао ни од личних напора ни од опасности, да би постигао велики циљ који му је лебдео пред очима. Други ће причати о његову раду у Петрограду, Москви, Кијеву, и Сибирији, а касније у Сједињеним Државама; али је мени довољне о томе познато да могу рећи, да, је и тамо постизавао. своје успехе истим методима проучавања и улажења у ствар, истом ретком комбинацијом мисли и акције, одлучним и смишљеним политичким планом удруженим с трезвеним и »реалистичким« начином извођења. У земљи Вашингтона, и Линколна мора бити да, се Масарик осећао. нарочито као код куће, и ретко ми се кад који догађај из његова. живота учинио тако згодан и прикладан као онај када. је, у »Дворани Независности« у Филаделфији, напоредо с осталим представницима дуго угњетаних европских народа и раса, потписивао Проглас Независности. Да ли би се уопште могао наћи бољи израз за његово политичко вјерују него што су значајне речи којима је Аврам Линколн завршио своју »Другу Инаугуралну Посланицу« —

„Без зле воље према иком, добродетељни према сваком; чврсти и одлучни када имамо право — уколико нам је Бог дао да видимо шта је право —, дај да настојимо довршити започето дело; дај да превијемо народне ране..,, да учинимо све што може донети благодети трајнога. мира међу нама самима, н са другим народима."

Често, кад мислим на Масарикову каријеру, у ушима ми одјекну речи другог једног великог Америчанина —, два стиха из »Химне Слободи« Џемса Русела Ловела;

„Робови су који се не усуђују прићи „Двојици или тројици, ако су ови у. праву.“ :

· Кров цели свој дуги и раден живот, Масарик се, не једном воћ поновно, не импулзивно већ промишљено, залагао за непопуларне ствари, H није имао вере у осећање пучине. И гле, на крају крајева, масе су се приволеле мишљењу двојице тројице, н глас вапијућег у пустињи постао. је гласником новога доба.

R. W. Setfon- Watson.

Češkoslovačko kulturno Jedinstvo.

U novim i obnovljenim državama na istoku, Srednje Evrope ujediniše se i oni narodni fragmenti koje još ne beše zahvatila struja.državotvornog nacijonalizma koja je ujedinila Italiju i Nemačku, U tim državama što su nastale pred više od pol stoleća, baš kao i u ovim našima, naporedo sa političkim ujedinjenjem obratio je pozornost državnika na sebe i problem jedinstva psihološkog i kulturnog. Ra270] од ФтазнсКов legitimiteta do slobode i narodnog: samoopredeljenja, a time do odgovornosti, od tudjeg suvereniteta i tudje civilizacije do vlastitog suvereniteta i vlastite civilizacije, išao je vrlo brzo i revolucijonarnim putem, pa smo danas prinudjeni da. uvidimo koliko.